Nakon okončanja Drugog svetskog rata, Jugoslovenski aerotransport se našao u pat poziciji. Rastrzan između istoka i zapada, JAT je bio primoran da preživljava na svega šest letova i to domaćih. No, okrenuvši se zapadu 1949. godine, postignut je dogovor o vazdušnoj liniji Beograd - Cirih i natrag. Sledeća metropola na radaru naše avio-kompanije bio je Grad svetlosti - Pariz.
“Vazduh je čist!”
Nakon dugotrajnih pregovora, Daglas DC-3 je 17. marta 1952. godine najzad dobio zeleno svetlo da se vine u nebo i zaputi ka prestonici Francuske. Kako se nije radilo o letilici za dugolinijski saobraćaj, ova čelična ptica je morala usput da napravi stanku i to u Minhenu.
Sve vreme je radiotelegrafista bio na vezi sa Beogradom, Minhenom i Parizom kako bi se uverio da neki “rđavi” oblaci ne kuju ujurdumu. Međutim, izveštaji iz ovih mesta bili su u saglasju: “Vazduh je čist!”
Oko 9.45 časova avion je preleteo našu granicu i suvereno jedrio kroz oblake iznad austrijskih Alpa, koji su bili zasuti snegom, prema glavnom gradu Bavarske. Našavši se nad bavarskim planinskim vencima, specijalni dopisnik “Borbe” je na visini od 4000 metara pribeležio u svom notesu kako oni dosta nalikuju na “šumadinske”.
Bavarska zakuska
U tačno pola dvanaest avion je sleteo na minhenski aerodrom, gde su putnike dočekali ministar bavarske vlade g. Hromneht, izaslanik Ministarstva privrede bavarske vlade g. Mongerot, šef protokola g. Brent, komandant vazdušnog pristaništa u Minhenu pukovnik Dejli, gradonačelnik Minhena g. Vimer, predstavnici “Er Fransa”, te generalni konzul Jugoslavije u Minhenu g. Kun, kao i mnogi drugi.
Na zakusci gradonačelnik je požeo dobrodošlicu putnicima i izjavio da otvaranje ove vazdušne linije osnažuje veze između Jugoslavije, Francuske i Zapadne Nemačke. U ime putnika, pozdrave prihvatio i naklonio se generalni direktor Jugoslovenskog aerotransporta, g. Božović. Naposletku, u 13.15 časova avion se iznova odlepio od piste i preko Štutgarta i Salcburga ustremio se ka Parizu.
Svečani doček u Gradu svetlosti
Let do tamo je protekao u najboljem mogućem redu. JAT-ova letilica se prizemnila se na pariski aerodrom “Le Burže” u 16.25 časova. Dolazak beogradskih putnika i članova posada svojim prisustvom obeležili su, između ostalog, ambasador u Parizu g. Srđan Prica i njegovo osoblje, te predstavnici francuskih vlasti iz Ministarstva spoljnih poslova i javnih radova, kao i generalne uprave za civilno i trgovačko vazduhoplovstvo, ali i predstavnici grada Pariza.
Sa “civilne” strane, doček su upriličili i generalni direktor francuskog vazduhoplovnog društva “Er Frans” g. Sitler, komandant aerodroma “Le Burže” g. Boke i predstavnik međunarodne komisije za vazdušni saobraćaj, te delegati svih inostranih vazdušnih kompanija čiji avioni lete ka Parizu. Posle srdačnog prijema na meniju našla se nova zakuska, ali ovaj put na francuski način. Nakon noćenja u Gradu svetlosti usledio je povratak u Beli grad.
Avion je poletao iz Beograda svakog ponedeljka i petka, a iz Pariza se vraćao utorkom i subotom, tj. sve do 8. marta dvadeset i kusur godina kasnije. Naime, na Dan žena 1974. godine presečena je crvena vrpca i zvanično otvorena najveća vazdušna luka u Francuskoj, aerodrom Šarl de Gol, koji se diči imenom tada nedavno preminulog predsednika. Njegove piste su nedugo zatim postale mesto za ateriranje taze lansiranih JAT-ovih Boinga 737.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
