Ne tako daleko od uobičajenih „nuspojava“ civilizacije, meštani Srema su se dosetili da udese jedan zeleno-plavi kutak. U to vreme, pre ravno 50 godina, nisu još pomišljali da će jednog dana služiti ne samo svim Vojvođanima, nego i onima koji se zapute iz južnijih delova Srbije.
Na oko 2 kilometra severno od Rume, zeleno-plavi kutak navodnjavao je obližnje zasade i oranice. Sremcima je stoga koristio najpre iz praktičnih razloga, kada su od severne strane Srema, duž 4 kilometra ka jugu, prokopali veštačko jezero. Trebalo je oko 3 godine da se jezero napuni vodom, a zadržavala ju je brana na njegovom krajnjem južnom delu.
Zeleno-plavi kutak je u međuvremenu postao mnogo više od praktičnog vodenog rezervoara. Oko njega su se okupljali izletnici i ljubitelji prirode, živnuo je vodeni svet, dok se svet izvan vode doimao miljama daleko od gradske buke. Od tada se i Borkovac na mapu Srema upisao kao jedno od najlepših vojvođanskih izletišta.
Kako su oživele borkovačke obale
Ko ne zna da ga je umesto prirode uredila ljudksa ruka, Borkovačko jezero mu to ni po čemu ne bi odalo. Iako civilizacija stanuje na svega par kilometara udaljenosti, njegove obale su dobro skrivene u sremskoj ravnici. A kada se sa okolinom sastane velika, bistra vodena površina, i ona počinje preslikavati karakterističnu zelenu boju. Nekada u službi lokalnih ratara, Borkovačko jezero su u međuvremenu prisvojili namerni i nenamerni rekreativci.
Da bi se prepešačilo uz obalu, valja se pripremiti za dužu šetnju. Dužina jezera seže i do 4 kilometra kada se voda potpuno primiri, a jedino „društvo“ odaziva se nemuštim zvucima prirode. Najredovniji od svih posetilaca su svakako pecaroši – bilo da se pecanjem bave zaozbiljno, ili im je zabacivanje udice tek povremena razbibriga. Budući da jezero nastanjuje na desetine hiljada riba, teško da će sa njega otići praznih ruku.
U prilog tome ide i raznolikost ribljeg sveta u kome prednjače smuđ, som i naročito šaran. Nema bojazni ni da bi se kojim slučajem moglo ostati bez ulova, jer se jezero uredno opskrbljuje ribljim vrstama. Ribolovci kojima je ovo više od rekreacije, ne propuštaju da na Borkovcu odmere svoje snage. Sa zavidnim brojem stanovnika, Borkovac beše kao stvoren za pecaroška nadmetanja. Isprva su to mahom bili lokalni ribolovci, ali se reč o izdašnom ulovu proširila po celoj Vojvodini. U međuvremenu, stigla je i do susednih zemalja, odakle pecaroši imaju običaj da doputuju nekoliko puta godišnje.
Postoji još nešto što Borkovačko jezero čini privlačnim za ribolovce – svoje udice mogu da zabace i bez da ih neko u tome ometa. Iako ga poslednjih godina sve češće nazivaju turističkom destinacijom, Borkovac je jedan od onih kutaka koji će svojim posetiocima sačuvati delić mira i tišine. Obale jezera oživljavaju dolaskom toplijih dana, ali gužve i tiskanja izostaju i u najvrelijim letnjim mesecima.
Borkovac će stoga odabrati izletnici koji običavaju da dolaze u porodičnom aranžmanu. Osim njih ga biraju i kupači, jer se temperatura jezerske vode, inače neobično tople tokom leta, penje i do 30°C. Uređene su i jezerske plaže na kojima se sunčaju uglavnom mladi, a poslednjih godina sa plaža mogu da se presele i na kupanje u šumi.
Autentični štimung na sremski način
Od 2015. godine, svako ko poseti Borkovac može odabrati ugođaj po sopstvenoj meri. Kraj jezera je otvoren i kompleks „Borkovac“: dva bazena, veliki i mali, smešteni su usred prirode, a gužva na bazenima nikada nije velika. Poseban štimung predstavlja i noćno kupanje, koje iz godine u godinu postaje sve popularnije. Zbog toga su i bazeni kraj Borkovca jedinstveni u ovom delu Vojvodine.
Ipak, ni civilizacija sa ovog mesta nije sasvim prognana. Od njenih „nuspojava“ pa do samog jezera, put vodi kraj uređenih apartmana. Na granici civilizacije i zeleno-plave oaze smešten je i obližnji restoran, a bilo da dolaze prvi ili stotinu prvi put, izletnicima će biti prilično teško da se zagube. Znakovi pored puta signaliziraju da je u ovaj kutak Srema nemoguće zalutati, a kada do njega dospeju, namernicima će priroda, mir i tišina biti najbolji domaćini.
Naslovna fotografija: Freepik
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
