Vožnja kanuom, šetnja pod krošnjama vrba, gurmanluci spravljeni od tek ulovljene ribe – i sve to uz „saundtrek“ na desetine vrsta ptica – uz takav predlog za odmor od svakodnevice, svako bi se na trenutak osetio kao kralj. Štaviše, ni kraljevi se ne bi dvoumili. Neki su, poput Petra I Karađorđevića, umeli sebi da priušte baš ovakav ugođaj. Još davno su pre njega to činili grofovi sa dvora carice Marije Terezije, a dvestotinak godina kasnije i predstolonaslednik Franc Ferdinand.
Jedna stvar im je u tome bila zajednička: svako od njih bi pobegao u jednu mirnu, banatsku oazu. Zbog toga i njeno ime nosi prizvuk plave krvi, iako teško da bi sama adresa probudila asocijacije na nešto aristokratsko.
Univerzum u kome caruje netaknuta priroda
Za razliku od grofova i predstolonaslednika koji su tražili aristokratski rizort, danas ovu oazu rado posećuju turisti iz Vojvodine i Srbije. Mnogi bi ipak rekli kako Carska bara u potpunosti opravdava svoje ime – ne zbog gostiju plave krvi, već zbog sasvim drugačije vrste „luksuza“.
Tako je već pet i po decenija unazad. Na Ramsarskoj konvenciji, ozvaničenoj u cilju zaštite močvarnih područja, udareni su 1966. godine potpisi kojim se Carska bara proglašava vodenim staništem od međunarodnog značaja. Od tada se našla na listi takozvanih Ramsarskih područja, zavredevši to svojim izuzetnim biološkim diverzitetom.
Poput većine turističkih ili istorijskoh toponima u Vojvodini, i ovaj se našao skriven među atarima sela, nadomak puta koji seče hektare oranica. Na petnaestak kilometara od Zrenjanina, kada se pođe na jug ka Beogradu, sa desne strane se odvaja vijugavi asfaltirani put. Nekoliko kilometara kasnije, ovom krivudavom rutom se stiže do nepreglednog carstva šuma, močvara i stepa u kome je glavni domaćin – netaknuta priroda.
Foto: Snowyns
Avantura za usputne posetioce i sigurni dom za „štićenike“
Celo bogatstvo ovog zaštićenog kutka ravnice stalo je na preko 4.700 hektara. Još desetak godina pre Ramsarske konvencije, velika bara između Ečke i Perleza dobila je 1955. godine prvu zaštitu kao Specijalni rezervat prirode I kategorije. Osim gornjeg toka reke Begej, Carsku baru čini i mozaik livadskih, šumskih, stepskih, močvarnih i barskih ekosistema.
Na njma je korenje pustilo gotovo 500 vrsta biljaka: livadskih, šumskih, vodenih i močvarnih. Zbog njih je visoko ocenjena i prirodna vrednost Rezervata. Ocenu mu podiže još na stotine vrsta životinjskog sveta: dok su obale i vodene površine zauzele belouške, sivi gušteri, barske kornjače, gatalinke i šareni daždevnjaci, dotle kroz gusto rastinje tumara cela svita glodara i divljači – od lisica, zečeva, srna, krtica, divljih svinja i ježeva, do hrčaka, lasica, tekunica, voluharica i bizamskih pacova. I njima je, kao i biljkama, zajedničko to što na panonskom području predstavljaju istinske relikte.
Pored još 20 vrsta riba, ovo je destinacija koja se može pohvaliti i najvećim brojem ptica. Ukupno ih je 239 vrsta naseljenih po čitavom rezervatu: u močvarama, barama i među gustim drvećem, dok one najgrabljivije suvereno caruju nebom. Na više od 2.660 hektara koliko zauzima Carska bara, našle su, pored sigurnog utočišta, zaštitu države i međunarodne zajednice.
S obzirom na njihovu raznolikost, ovaj zaštićeni carski univerzum se pročuo upravo zbog tolikog broja ptica. U Carskoj bari se gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji, a razlog više za njegovu unikatnost su i „štićenici“ koji pripadaju retkim i ugroženim vrstama.
Foto: Leontije mirotvorac
Dobrodošli u banatski Amazon
Šarolikost biljnog i životinjskog sveta donelo je Carskoj bari još jedan neformalni nadimak – banatski Amazon. Mada je u međuvremenu postao atrakcija za turiste, veći deo Rezervata (u kome Carska bara čini jednu od dve prostorne celine), zapravo su mesta na koja ljudska noga gotovo da nije ni kročila. Osim neprohodnih močvara, među ravnicom nadomak Ečke caruje i netaknuta divljina obrasla gustom travom i drvećem.
Zbog zaštićenog statusa koji joj garantuje Ramsarska konvencija, Carskom barom redovno patrolira čuvarska služba. Kontrola je unutar Rezervata još strožija, a briga o njemu je poverena Ribarskom gazdinstvu „Ečka“.
Ipak, radoznalci i posetioci su i više su nego dobrodošli. S obzirom na jedinstvene primerke živog sveta koji su ovde našli siguran kutak, pojedini delovi Rezervata nalikuju pribežištima koje bi i ljudska vrsta teška srca napustila.
Naime, nadležni iz gazdinstva „Ečka“, uz pomoć meštana obližnjih sela, načinili su od ovog mesta svojevrsnu atrakciju. Već i sam ulaz u Carsku baru preuređen je nalik izletištu, sa drvenim klupama i „kućicama“ sa krovom od trske. Iza njih se nastavljaju stabla zelenih vrba i topola, koje dužinom od desetak kilometara preseca vijugavi Stari Begej.
Foto: Dzanster
Kako je jedna bara postala umetnička inspiracija
Dok brižljivo čuva neke od najugroženijih živih vrsta u Evropi, u Carskoj bari se našlo mesta kako za „komotnije“ turiste, tako i za avanturiste. Prvi će se po pravilu zaputiti do Carskog sela, ili do samog Ribarskog gazdinstva na kome se, izgrađen nalik dvorcu, nalazi hotel „Sibila“. Za potpuni, carski ugođaj, retki su oni koji će odbiti gotovo dva časa dugu plovidbu „Carskom lađom“.
Polazeći iz Carskog sela, ova vožnja prati tok Starog Begeja duž celih 10 kilometara. Pogled za to vreme puca na riznicu flore i faune, čija se prava lepota otkriva sa jednog od najlepših mesta u Rezervatu: vidikovca sa kog panorama seže ka zagasitiim močvarama, šumama i zelenim livadama.
Za one koji žele da ovekoveče lepote Rezervata, najbolji saputnik je – fotoaparat. Pejzaži nalik onima sa naslovnica „Nacionalne geografije“ inspirisali su i slikare koji posećuju Umetničku koloniju Ečka. Ne iznenađuje ni to što je Carska bara nezaobilazna destinacija fotografa i reportera. Uz entuzijaste željne jedinstvenog užitka u prirodi, svi posetioci mogu zaploviti i iznajmljenim čamcima – bilo na motor ili na vesla, uz vodiča koji će im otkriti manje poznate tajne banatskog Amazona.
Foto: Miljana Djukic
Destinacija slavnih vojskovođa i najzaštićeniji vojvođanski kutak
Uz prizore koji teško da mogu dojaditi oku, posebno mesto su ipak zauzeli najbrojniji stanovnici Carske bare. Dobili su stoga priliku i da se nađu pod celodnevnim „spotlajtom“, otkako je Rezervat među aktivnosti za posetioce uvrstio i „birdwatching“ –celodnevno posmatranje ptica. Od desetina i desetina vrsta, ističe se i jedna posebna: carska čaplja.
Takav status je dobila kao jedistvena u celoj Evropi, ali i kao jedna od najugroženijih vrsta. U isto vreme, ova ptica je zasluženo odabrana kao „maskota“ Rezervata. Jedine koje pariraju susedima iz vazduha su vodene vrste – skoro 30 vrsta riba čini Carsku baru pravim rajem za ribolovce.
Slično je bilo i kroz istoriju, budući da lov beše i najdraži hobi austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda. No, čini se da su za ovo mesto znale vojskovođe iz mnogo ranijih vremena, te legenda kaže da je kraj Carske bare lovio i Atila Hunski.
Desetinama vekova kasnije, reputacija ovog mesta ne jenjava. Od pešačenja i vožnje biciklom do nadletanja motornim zmajem, šarolikost Rezervata je moguće doživeti iz gotovo svake perspektive. U međuvremenu, Carsku baru su zaštitile još dve važne organizacije: američki USAID ju je 2004. godine proglasio jednim od 10 savršenih mesta u Srbiji, dok se čitav banatski kompleks, kao autentična ekološka celina, do danas našao i na UNESCO-voj listi međunarodno značajnih staništa.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
