Jedno od šaljivih pitanja koje Beograđani vole da postavljaju svojim gostima je: „Koja reka protiče ispod Savskog mosta?“ Zbunjeni došljak nakrivio bi glavu desno, pa levo i zbunjeno odgovorio: „Pa, Sava“.
Međutim, ako biste slično pitanje postavili u Kraljevu, odgovor bi glasio sasvim, sasvim drugačije. Naime, ispod Savskog mosta u Kraljevu protiče ni manje ni više nekog Ibar.
A znate li kako je do ovoga došlo?
Kraljev most u Beogradu, preko Save
Prvi tragovi naselja u Beogradu i okolini protežu se nekih 6 milenijuma u prošlost. I za svih tih 6000 godina, postojali su razni pokušaji da se preko dveju beogradskih reka – Save i Dunava izgrade mostovi koje bi povezivali obale i olakšavali transport roba i ljudi preko putničke žile kucavice koja je spajala jug Balkana sa ostatkom Evrope. Nažalost, zbog nedovoljnog graditeljskog znanja, močvarnog zemljišta i stalnog vrludanja reka, ovaj pokušaj je uglavnom bio neuspešan i privremen. Razni pontonski mostovi nestajali su pod talasima Save ili mačem nekih od osvajača.
Prvi pravi i trajni most preko Save sagrađen je tek krajem 19. veka, tačnije 1884. godine, kada je njime protutnjao i prvi voz iz Srbije u Austrougarsku. Jer, bila su to vremena kada je leva obala Save (a i Dunava) bila deo Habsburškog carstva, a Srbija je, posle vekova pod tuđom vlašću pokušavala da velikim koracima dostigne Evropu.
Da je progres bio slab i da je i sama Evropa bacala klipove u točkove srpskog napretka (železnički most je srušen u Prvom svetskom ratu), govori i činjenica da je prvi drumski i pešački most podignut tek između dva svetska rata. Bilo je to veliki projekat koji je napokon u jednom spojio dve strane Save, ovaj put u istoj državi i pod istom zastavom i Zemun bar malo približio susednom Beogradu. Građen je skoro 2 decenije, a po završetku slovio je za jedan od najlepših u Evropi. Imao je i moćno ime, koje je odabrano kako bi se sačuvalo sećanje na čoveka koji je i omogućio njegovu izgradnju – Most viteškog kralja Aleksandra Karađorđevića. Naime, samo par meseci pre svečanog otvaranja mosta, decembra 1934. godine, u Marseju je muči ubijen jugoslavenski kralj.
Bio je to za svoje vreme pravi prizor za oko. Elegantni viseći most, sa kako bi se to stručno reklo, dva pilona, pružao se u vitkom skoku preko reke. Osvetljen stotinama sijalica, u noći je izgledao kao nešto što pripada Njujorku ili Parizu, a ne gradu koji je samo 20-tak godina ranije još uvek nosio obrise turske kasabe.
Njegovo postojanje, ipak, bilo je kratkog veka. Nad Starim kontinentom su se ponovo čuli odjeci ratnih bubnjeva, vojske su krenule u pohod, a ni ovaj put Srbija i Beograd nisu bile pošteđene. Most je preživeo krvničko bombardovanje grad u ranu zoru 6. aprila 1941. godine, iako su bombe koje su padale gotovo sravnile sa zemljom sve što se nalazilo oko njega. Bio je žrtva jugoslovenske vojske, koja je posle pada Jugoslavije u kratkotrajnom Aprliskom ratu, prilikom povlačenja iz Beograda minirala most kako bi usporila kretanje nacističkih trupa.
Posle samo 5 i po godina postojanja, velelepni most završio je na dnu reke Save.
Tri mosta u jednom, nemoguće?
Sudbina Mosta kralja Aleksandra bila je samo jedna od mnogih koje su zadesile mostove širom nekadašnje Kraljevine. U okršajima sa okupatorom ili po njihovom naređenju, stradali stradale su desetine ovih građevina. Među njima je bio i takozvani Gvozdeni most, koji je 1922. godine podignut u Kraljevu kako bi se premostio Ibar. Mada nije bio atraktivnog izgleda kao beogradski, bio je žila kucavica ovog gradića i njegove okoline. Neobično ime dobio je zbog svoje čelične konstrukcije. Njegov krvnik bila je nemačka vojska koja ga je minirala i srušila u noći 28/29. novembra 1944. kako bi se sprečili napredovanje oslobodilaca partizana.
I pre nego što je 1945. godine proglašena konačna pobeda nad nacizmom i oslobođenje Jugoslavije, započeta je obnova srušene zemlje. Stepen razaranja danas je gotovo nepojmljiv, a sredstva za gradnju novih objekata nisu ni postojala. Kako bi se donekle rešilo pitanje mosta, odlučeno je da se delovi konstrukcije Gvozdenog mosta izvuku iz Ibra, ali je stepen razaranja bio toliko veliki, da se odustalo od ovog plana.
A onda se neko setio da na dnu Save, usred Beograda, leže ostaci mosta koji bi mogli da se iskoriste. Deo konstrukcije Nemci su izvukli još tokom rata, a ostatak udarnici koji su radili na obnovi grada. Most je u delovima potom prenesen u Kraljevo, gde je položen na noseće stubove Gvozdenog mosta. Tako je od dva srušena nastao jedan spojeni.
Ipak, tu nije kraj. Pošto je doneta samo gvozdena konstrukcija, bilo je potrebno da se na njoj napravi saobraćajni deo koji bi odgovarao potrebama Kraljevčana, jer, za razliku od Beograda, Kraljevo nije imalo tramvaj čije su šine prolazile sredinom Mosta kralja Aleksandra.
Mada sve ovo zvuči kao jedan građevinski Frankenštaj, ispostavilo se da je srpsko i jugoslovensko graditeljstvo (a posebno mostogradnja), po kome smo bili poznati širom sveta, odradilo odličan posao. Ovaj 3 u 1 most bio je jedino most u Kraljevu čak do početka 21. veka, kada je 2008. godine otvoren drugi, a 2014. i treći most u ovom gradu.
O njegovoj izdržljivosti govori činjenica da je i dan danas u upotrebi, mada broji skoro čitav vek.
Naslovna fotografija: Wikipedia
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
