Od trenutka kada je prvi put podigao pogled i zagledao se u beskrajno zvezdano nebo, čovek je na sve načine pokušavao da otkrije tajne svemira. Vremenom je napredovao od posmatranja golim okom, preko prvih teleskopa do orbitalnih teleskopa Habl i Džejms Veb koji mogu da prodru u najudaljenije kutke univerzuma.
A da li ste znali da i u Srbiji postoje mesta namenjena baš astronomiji i koja vam mogu pomoći da na trenutak vidite Mesečeve kratere ili Saturnove prstenove. Ovo je priča o njima.
Astronomska opservatorija na Zvezdari
Mada je zgrada Prve srpske opservatorije na beogradskom Vračaru bila prvo mesto odakle su posmatrane zvezde, služila je prvenstveno kao stanica za meteorološka osmatranja. Ovo je, istovremeno, bila jedna od prvih institucija ovog tipa u Evropi.
Kako se grad širio, a nauka o zvezdama razvijala, tako se i ukazala potreba za osnivanjem zasebne astronomske opservatorije. Tako je za mesto izgradnje odabrano potpuno golo brdo u beogradskom ataru, poprilično udaljenom od grada, što ga je činilo savršenim mestom za osetljive instrumente kojima je smetalo svetlosno zagađenje. Zanimljivo je da je na ovom mestu kralj Petar I razmatrao mogućnost da sazida svoj dvor, ali je zbog velikih troškova odustao od te zamisli.
Ipak, nauka je imala više sreće. Za nabavku opreme izdvojeno je ondašnjih 10 miliona dinara, a za projektovanje namenskih zgrada angažovan je češki arhitekta Jan Dubovi, koji je čitavom mestu dao neobičan art deco pečat. Posle otvaranja zvezdarnice 1929. godine, za samo deset godina do početka Drugog svetskog rata astronomi su otkrili 33 asteroida, čime su zauzeli visoko mesto u naučnoj javnosti.
I ne samo to. Zahvaljujući ovoj naučnoj instituciji, započeto je pošumljavanje okoline koje je vremenom izraslo u Zvezdarsku šumu, a i čitavo naselje ponelo je ime Zvezdara.
Danas je opservatorija na Zvezdari otvorena samo za spoljni obilazak, dok se nekoliko puta godišnje organizuju stručna vođenja. Deo opreme je u dosta zapuštenom stanju, ali postoje obećanja da će u narednim godinama ovaj problem biti rešen.
Foto:
Astronomska stanica Vidojevica
Jedan od najvećih projekata srpske astronomije predstavlja Astronomska stanica Vidojevica, koja se nalazi na istoimenoj planini, 25 kilometara od Prokuplja. Mesto je odabrano zbog toga što je jedna od retkih tačaka na kojoj je dostupno potpuno tamno noćno nebo bez tragova svetlosnog zagađenja.
AS „Vidojevica“ je i najmodernije opremljena osmatračnica ovog tipa u jugoistočnoj Evropi, sa dva teleskopa „Nedeljković“ od 60cm i najnovijim dodatkom, teleskopom „Milanković“ od 140cm.
Mada je ova naučna stanica bila otvorena i za posetioce, trenutno je usled rekonstrukcije ovaj program obustavljen.
Narodne opservatorije
Prva na spisku, i svakako najpoznatija je Narodna opservatorija u Beogradu. Ovo je mesto sa koga se redovno organizuju osmatranja pomračenja Sunca i Meseca, a smešteno je u Dizdarevoj ili Despotovoj kuli na Kalemegdanu. Opservatorija je nastala na inicijativu Astronomskog društva Ruđer Bošković, koje je jedno od najstarijih u Evropi i najstarije na Balkanu. Mada je društvo osnovano još 1934. godine, opservatorija je otvorena trideset godina kasnije posle opširne obnove kule. U okviru ovog društva deluje i jedan od dva javna planetarijuma u Srbiji, koji se nalazi u Donjem gradu u nekadašnjem turskom kupatilu. Planetarijum je otvoreno utorak-četvrtak od 9 do 16č, i petak-subota od 14 do 22č.
Foto: Pavle Kaplanec
Drugi javni planetarijum nalazi se u Novom Sadu na Petrovaradinskoj tvrđavi, u sklopu Astronomskog društva Novi Sad. Planetarijum je otvoren svakog četvrtak od 20č, ali je prethodno potrebno kontaktirati ADNOS kako bi se proverila dostupnost termina i najavile grupne posete. Pored planetarijuma, tu je astronomska opservatorija. Smeštena je u nekadašnjoj stražari, u tvrđave pod nazivom Hornwerk, na nekih 20 metara od ulazne kapije. Opservatorija ima salu za 25 posetilaca i mansardu za posmatranje zvezda.
Za kraj, tu su još i dve opservatorije u okviru fakulteta. U okviru kragujevačkog Prirodno matematičkog fakulteta, na katedri za astronomiju postojala je opservatorija Belerofont, od 2018. godine neizvesne sudbine. Nešto bolju sudbinu imala je astronomska opservatorija Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, koja je od septembra 2022. godine ponovo otvorena za javnost, ali je za dolazak potrebna posebna prijava putem ovog linka.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
