"Niko nema što Srbin imade" kaže stara pesma. I ne bez razloga. Đavolja varoš kod Kuršumlije, jedan je od veoma neuobičajenih prirodnih fenomena koji oduzima dah i potvrđuje spomenutu krilaticu.
Da, naziv je takav da deluje pomalo zastrašujuće. Ipak, Đavolje varoši je nešto što impresionira svakoga ko je ugledao i istovremeno izaziva strahopoštovanje i divljenje.
Kad priroda gradi
Đavolja varoš je lokalitet koji se sastoji od dve jaruge šarmantnih imena - Đavolja i Paklena. Na ovom lokalitetu nalaze se i dva neobična izvora - Žito vrele i Đavolja voda.
Voda iz njih je veoma velike kiselosti, a lokalno stanovnišvo veruje da imaju lekovita svojstva. Takođe, priča kaže da, ukoliko popijete vodu sa ovih izvora (što nije baš preporučljivo budući da je bljutavog ukusa usled visoke mineralizacije), zasigurno vratiti u Đavolju varoš.
Ipak, glavna atrakcija ovog mesta čine 202 zemljane figure ili kule kako ih zovu. Iako sličnih fenomena ima na nekoliko mesta širom sveta, ove u Đavoljoj varoši su najviše i najbrojnije. Upravo zbog te činjenice ovaj lokalitet umalo je bio uvršten u novih sedam svetskih čuda prirode. Nažalost, ova titula Đavoljoj varoši izmakla je "za dlaku", ali to nije uticalo na povećanje popularnosti ove prirodne atrakcije.
Foto: Wikipedia / Marko.hjb
Đavolja varoš između legende i nauke
A, kako je Đavolja varoš nastala?
O tome postoje dve legende koje se prenose s kolena na koleno.
Prema prvoj, sve je bilo đavolje delo. Naime, u neka davna vremena, Lucifer lično je došao i meštanima dao da piju "đavolju vodu" varajući ih da se radi o čudotvornom lekovitom eliksiru.
Međutim, ovaj napitak učinio je da ljudi zaborave na krvna srodstva, pa je brat odlučio da se oženi sestrom. Uzalud je šumska vila pokušavala da urazumi meštane. Njen magični prah nije uspeo da rasprši Luciferove čini i vila je uradila jedino što je mogla - počela je da se moli Bogu.
Čuvši njene molbe, Gospod pusti hladan vetar na svatove i skameni ih na mestu gde su stajali ostavljajući ih da večno stoje za nauk.
Drugo predanje govori o veštici koja je ljudima ispunjavala želje za "malu" cenu - jednom će doći i zatražiti nešto. Šta god to bilo čovek joj mora dati. Kako je bilo onih koji dug nisu hteli da plate, veštica ih je okamanjivala, te tako nastade Đavolja varoš.
Sa treće strane nauka kaže da je Đavolja varoš nastala erozijom zemljišta. Ipak, ono što iznenađuje jeste to koliko su ove kule, koje dosežu i po 20 metara visine, zapravo snažne.
Naime, pri vrhu kupe postaju tanane i široke tek dvadesetak centimetara, a u stanju su da drži težinu od 200, 300 kilograma.
Lokalitet Djavolja varoš stavljen je pod zaštitu još 1959. godine, a 1995. je, Uredbom Vlade Republike Srbije, proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljena je u prvu kategoriju zaštite.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / Katarina Z
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
