Biti nečiji mlađi brate je uvek teška uloga, posebno ako je taj neko neprikosnoveni gospodar Srbije, knez Miloš. A ovu ulogu za vreme njegovog života igrala su dva čoveka, različite ćudi i pogleda na svet - Jovan i Jevrem Obrenović. I dok je Jovan bio više sklon vojnim veštinama, najmlađi Jevrem ostao je zabeležen kao čovek preko koga je Evropa došla u Srbiju.
Prvi srpski Jevropejac
Iako je od vremena prošlo više od dva veka, reći za nekoga da je Evropejac je gotovo na nivou uvrede. Za Jevrema je, pak, ovaj naziv bio pohvala koja je oslikavala njegov životni put od skromnog šumadijskog sela do mesta jednog od najmoćnijih ljudi ondašnje Srbije. Rođen je, dakle, sredinom marta 1870. godine u selu Gornja Dobrinja nadomak Užica, kao najmlađi sin Višnje Urošević i Teodora Mihailovića. Ovo je bio drugi Višnjin brak, a iz prvog je imala sinove Milana i Jakova i ćerku Stanu. Upravo će Milan ostaviti najveći uticaj na mlađu braću, zbog čega će očevo prezime Teodorović zameniti prezimenom svog starijeg brata - Obrenović, u znak zahvalnosti što ih je prihvatio i odgajio posle rane smrti njihovog oca Teodora.
Prateći stariju braću, prolazi kroz Prvi i Drugi srpski ustanak. Ostaće zabeleženo da je tokom ovog potonjeg bio zatočen u kuli Nebojši, u Beogradskoj tvrđavi. Posle kraćeg zatočeništava, pušten je na slobodu, čime je postao prvi zatvorenik ove tamnice koji je iz nje izašao živ. U kneževini ostaje blizak saradnik starijeg Miloša koji ga postavlja za obor-kneza Šabačke nahije.
Jevremov dvor
Dolazak mladog Jevrema u Šabac predstavlja važnu tačku na istorijskoj mapi Srbije. Odlučan i nezaustavljiv, hvata se u koštac sa problemima ovog pograničnog grada. Uredio je prikupljanje poreza i isterao hajdučiju, kaldrmisao ulice, osnovao prvu školu, prvu kasarnu, uveo Magistrat i komunalnu službu koja se bavila zdravštvenom zaštitom stanovnika i sprečavanjem zaraza i epidemije, sproveo je uređenje (ušoravanje) sela. Šabac tog vremena imao je i apotekare i lekare.
Od uspavane varošice za 15-tak godina svog boravio napravio je grad koji su mnnogi nazivali “Mali Pariz”. Centralno mesto zauzimao je njegov konak, sazidan po evropskim standardima sa pendžerima od stakla i nameštajem koji dovezen “iz preka”. Konak je imao i svoju biblioteku u kojoj je Jevremova porodica provodila večeri. Naime, za razliku od vetropirastog Miloša, Jevrem je čitavog života ostao veran jednoj ženi, lepoj, odlučnoj i ambicioznoj Tomaniji Bogičević. U njihovom dugom i skladnom braku izrodiće sedam ćerki i jednog sina. Kada je mali Miloš rođen, na Šabačkoj crkvi oglasilo se zvono, po prvi put u kneževini Srbiji. Upravo je zahvaljujući bračnom paru Obrenović u Srbiju stigao i prvi (polu)školovani muzičar Josif Šlezinger, koji je Šabac došao kao učitelj muzike Jevremovih ćerki.
Upravnik Beograda
Veliki iskorak u životu i karijeri Jevrema Obrenovića biće prelazak u Beograd, 1831. godine. Nastaniće se u današnjoj Krunskoj ulici, nadomak dvorskog kompleksa na Terazijama. Skloni napretku na nešto drugačiji način od Miloševog, drugi najvažniji bračni par Obrenovića će u svojoj kući stvoriti kutak u kome su se okupljale najumnije srpske glave tih godina. Nastavak ovih godina biće i osnivanje prve javne biblioteke u Beogradu čiji je darodavac, opet, bio sam Jevrem.
Pod sjajem sveća u njihovoj kući zasijaće i ljubav koja će staviti konačnu tačku na Miloševu lozu. Naime, šuškalo se da je tih godina bljesnula nevina i detinjasta ljubav između Jevremove ćerke Anke i Miloševog sina Mihaila. Ovu priliku oberučke će prihvatiti Tomanija, koja je potajno želela da se popne na mesto gospodarice Srbije, ovako ili onako. Glasine su izazvale velikii skandal i otvoreni sukob između Tomanije i Ljubice, žene patrijarhalnih stavova, odlučnosti i moći.
Ovo će biti i uvod u sve lošije odnose između dvojice braće, različitih pogleda na svet. Dok je Miloš bio sklon da vlada silom i korbačem, Jevrem je bio naklonjenn savremenijem stilu vladanja. Ipak, napreduje u službi. Do pada Obrenovića bio je nadzornik javnih građevina, upravnik Vojno-policijska kancelarije, predsednik Državnog saveta, član Namesničke vlade.
Kada su Karađorđevići po prvi put smenili Obrenoviće, napušta Srbiju i odlazi na svoj spahiluh Jalomica (Manasija) u Vlaškoj. Toko decenija izgnanstva odnos između braće će se donekle ispraviti, Anka i Mihailo će uspostaviti prijateljske odnose, ali za razliku od starijeg brata, Jevrem nikada više neće videti Srbiju. Umro je 10. septembra 1856. godine i sahranjen je u crkvi koju je podigao na svom posedu.
Igrom sudbine njegov unuk Milan, sin Miloša III, postaće 2 i po decenije kasnije prvi kralj Srbije posle Kosova.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
