Dolaskom zime godine 1915, Kruševčani su uveliko odbrojavali dane pod nemačkom okupacijom. Vojska je zauzela grad svega mesec dana ranije, a nevolje su se već naslućivale: Kruševac je postajao „okupiran“ i hiljadama izbeglih, ranjenih i pokošenih tifusom.
U pomoć su tih godina pritekli i dobri ljudi van Srbije. Među njima je bila Katarina Luis Korbet, lekarka koju je ovde dovela saradnja sa Škotskom ženskom misijom. O ratnoj svakidašnjici, pak, beležila je pokoju reč u svome dnevniku. Međutim, samo jedno slovo iz ovih pisanija, iako skrajnuto decenijama nakon rata, otkrilo je još jednog nesvakidašnjeg heroja.
Njegovo ime je jednostavno glasilo: W. Tako ga je u svoj dnevnik upisivala doktorka Korbet, beležeći još i da njegova dužnost beše da čuva medicinsku opremu od pljačkaša.
Naime, W. je u rat pošao kao dobrovoljac, a sa Škotskom ženskom misijom sarađivao je kao stražar. Za razliku od ostalih vojnika se, međutim, ponešto drugačije vladao. Mada se u prvi mah za njega ništa neobično ne bi posumnjalo, ispostaviće se da W. nije bio heroj već – heroina.
Mlada bogatašica neobičnih ambicija
Nekoliko meseci pre nego što je dr Korbet zapisala ime dobrovoljca W, u Veliku Britaniju se iskrcala gđica Lesli Džoj. U Evropu je pošla iz Kanade, ostavljajući za sobom bezbrižan život na bogatom imanju u Kvebeku.
Lesli Džoj je postala posebno interesantna jednom lokalnom britanskom listu. Gospođica inače beše kćerka Čarlsa Roša Vajtheda, poznatog kanadskog veleposednika i proizvođača pamuka. U intervjuu koji je tom prilikom dala, saznalo se i da ova imućna devojka ima nesvakidašnje životne ambicije.
Nije se stoga ustezala da novinaru izjavi kako bi želela da pođe na front. Takvu su želju, međutim, u to vreme imale samo retke žene. U Velikoj Britaniji, gde se zaputila i bogata naslednica, postojala je Bolnica škotskih žena. U njenoj inostranoj službi bile su volonterke koje su širom Evrope negovale bolesne i ranjene.
Pre nego što im se i sama pridružila, Lesli Džoj Vajthed najpre je kratko vreme provela kao dobrovoljka u vojnoj administraciji. Kuriozitet je i što ovo beše devojka od tek dvadesetak godina. U međuvremenu, prva Bolnica škotskih žena počela je sa radom u Kragujevcu, gde je zbrinula te godine i prve ranjenike.
Što se gđice Lesli Džoj tiče, nije sasvim poznato kako se tačno obrela u Srbiji. Kako se kasnije ispostavilo, prvi trag je o njoj ostavila doktorka Luis Korbet, koja je ime jednog od dobrovoljaca upisala tek jednim slovom W.
Lesli Džoj – stražar, insajder i prerušeni zaštitnik
Prepričavajući u svom dnevniku ratnu svakodnevicu, doktorka Korbet je umela zapisati i pokoju interesantnu anegdotu. Desilo se, naime, da su se pljačkaši jednom prilikom okomili na lokalne dućane. Uto je intervenisao i stražar po imenu W, uspevši da se sam izbori sa trojicom kradljivaca.
Stražaru je tokom rata pripalo i drugačijih zaduženja. Za razliku od ostalih vojnika i dobrovoljaca, za njih je morao i posebno da se pripremi. Ukosnice je zamenio redovnim posetama berberinu, a iz haljina kakve su nosile naslednice bogatih uzgajivača pamuka ulazio bi u mušku vojničku uniformu.
Po svoj prilici, nije među srpskim vojnicima bila nepoznanica da je stražu pri kruševačkoj bolnici čuvala gđica Lesli Džoj. Za jednu mladu bogatašicu, pokazivala je i zavidnu snalažljivost u trenucima kada je grad bio pod stalnom pretnjom okupatora. Bez statusa i čina – jer, nije bila vojnik, niti sestra ili lekarka – umela je, pritom ostajući „ispod radara“, da interveniše i u mnogo delikatnijim situacijama.
U opisu dužnosti, naime, imala je voditi računa i o bezbednosti medicinskih sestara. Međutim, okružene mahom muškarcima, žene su za vreme rata neretko bile pod pretnjom seksualnog uznemiravanja od strane okupatorskih vojnika.
Stoga bi, pak, i stražar uzimao insajdersku ulogu. Prerušena u mušku odeću, Lesli Džoj je od vojnika doznala na koju od sestara su „bacili oko“. Potom bi se pobrinula da se nijedna od njih sa vojnicima ne susretne lično.
Ipak, dosta toga je o gospođici Vajthted ostalo nepoznato. Naime, i ona je nesumnjivo shvatala da joj životni izbori za ono vreme nisu bili uobičajeni. To je nije omelo u nameri da se uskoro pridruži i Veterinarskom korpusu Vojske Srbije.
Dama koja je tiho prkosila stereotipima
Obrativši se Veterinarskom korpusu, stražar u vojničkoj uniformi se u pismu potpisao kao Lesli Džoj Vajthed. Po svemu sudeći, mlada Kanađanka nikada za vreme učešća u ratu nije koristila muško ime. Ipak, u pismu je iznela i jednu molbu – da se o njenom slučaju ne govori javno.
Početkom 1916. godine, ipak, doznalo se da je u Veterinarskom korpusu služila kao poručnik. O tome je izvestio jedan kanadski list, navodeći da je Kanađanka, „poznata po atletskim sposobnostima“, a inače kćerka generalnog upravnika Čarlsa Vajtheda, dospela u Bugarsku kao zatočenica bugarskih vojnika.
Sa njom se u zarobljeništvu tada našao i Vukota Vojinović, inače poručnik srpske vojske. Pomalo je nejasno kako se ovaj dvojac u međuvremenu sporazumeo – nije bilo poznato da li je Lesli Džoj dobro govorila srpski, ali očito beše dovoljno da joj poručnik Vojinović nakon rata postane suprug. Kada se Veliki rat najzad stišao i par je otputovao u Kanadu, ali se činilo da nekadašnja dobroboljka ni tada nije izašla iz vojničke uloge.
Vrativši se „preko bare“, Lesli Džoj je revnosno nastavila da posećuje berberina. Kuriozitet je i da ovaj nikada nije posumnjao da je njegova redovna mušterija zapravo – žena. Pitanje je i da li je sa njene strane to uopšte bila gluma, jer se Lesli Džoj nesumnjivo dobro snalazila u „muškim“ ulogama.
Tako nešto se dalo primetiti još mnogo pre nego što je pošla u rat. Spram ostalih devojčica, umelo se za nju govoriti da su joj atletski sportovi bili draži od haljina. Tokom Velikog rata je, pak, bez izuzetka stajala na strani žena, brinući, između ostalog, i o tome da se ne nađu na meti nasrtljivih vojnika.
Žena, majka, veteranka: koliko je još „gospođica W“ pošlo u Veliki rat?
Na osnovu prilično šturih podataka, mozaik o enigmatičnoj gospođici W nije bilo lako sklopiti. Nekadašnja stražarka je nakon rata pokušala da dozna da li može postati članicom Organizacije veterana Prvog svetskog rata u Montrealu. Imala je pritom i dokaze o tome da je rat provela u Srbiji, a među njima beše sertifikat koji potvrđuje da je služila u Devetom puku.
U međuvremenu, Lesli Džoj Vajthed postala je i majka četvoro dece. Nakon braka sa poručnikom Vojinovićem udala se po drugi put, a preminula je 5. juna 1964. godine. Osim detalja o, za to vreme, svom nekonvencionalnom životu, iza nje je ostalo i nikada rasvetljeno pitanje: koliko je u godinama Velikog rata bilo gospođica koje su dobrovoljno pošle na front, a da se nikada nije posumnjalo da se pod vojničkim kapama kriju – žene.
*Naslovna fotografija: Wikipedia
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
