Kako se dogodi da jedan srpski trgovac postane ruski špijun u Instambulu, desna ruka cara Petra Velikog, blizak najvišim državnim strukturama vladajućeg sveta i jedan od najmoćnijih Srbija koji je ruskom caru Petru poklonio pradedu Aleksandra Puškina (kojeg je pazario na pijaci roblja). Nudimo vam priliku da uronite u jedan potpuno neverovatan život koji je ovaj mudri, ambiciozni i avanturistički nastrojen Srbin živeo i preživeo. Pregovarao je sa Turcima o primirju kada su, kao jedan od uslova, tražili glavu grofa Raguzinskog, ne znajući da špijun kojeg traže stoji pred njima i ni jednim pokretom ne odaje ko je.
Od Dubrovnika do Carigrada
Iako datum Vladisavljevićevog rođenja nije sa sigurnošću utvrđen, određeni podaci ukazuju na to da je istini najbliži podatak da je svet, na koji će toliko uticati, ugledao 25. januara 1668. godine u selu Jasenik kod Gacka. Iako potiče iz ugledne trgovačke porodice, nakon što su im Turci u jednom od napada razorili imanja, a porodica je odlučila da se odseli u Dubrovnik koji se tada zvao Raguza. Ispostavilo se da je ova odluka bila prava jer je Sava dobio izuzetno široko obrazovanje iz oblasti ekonomije i trgovine koje će mu, kasnije u životu, biti od velike koristi.
Po završetku školovanja, otac Savi daje novac i ispraća ga put Carigrada kako bi se tamo bavio trgovinom. Mladić se pokazuje kao vrlo sposoban i vešt trgovac. Nije prošlo dugo vremena, a on je ocu vratio uloženi kapital i, pride, ostvario pozamašan imetak za sebe. Kako je Stambol bio grad koji je imao buran društveni, ekonomski i politički život, Sava je ubrzo shvatio da se ovde kroji istorija Evrope. Tu činjenicu nameravao je da iskoristi. Kao trgovac bio je upućen u mnoge zakulisne igre koje su bile aktuelne u to vreme u gradu na Bosforu. Krećući se u visokim društvenim slojevima, svojom umešnošću trgovine, intelektom i obrazovanjem, brzo je privukao pažnju na sebe. Prvi koji je prepoznao mladićev kapacitet bio je dubrovački konzul Luka Barak. Međutim, ubrzo je i tajni agent ruske carevine uvideo potencijal srpskog intelektualca. Već tada on počinje da se spominje pod imenom „Raguzinski“. Uvidevši da mu se otvaraju finansijska, ali i politička vrata, Vladisavljević počinje sa Rusima da trguje i ubrzo se povezuje sa Dositejom, jerusalimskim patrijarhom koji ništa manje nije bio okrenut političkim spletkama i aranžmanima i koji je bio blizak ruskom dvoru.
Špijuni su među nama
Svoj ulaz u sam vrh ruskog društvenog krema Sava Vladisavljević platio je brojnim informacijama o dešavanjima u Carigradu, a o kojima je više znao nego svi poslati obaveštajci čiji su izveštaji odavno bili isprazni i puni ponavljanja. Naročito dobro vladao je podacima u vezi veoma aktivnog Karlovačkog mira (koji je bio potpisan između Otomanskog carstva i Austrougarske i njenih saveznika, a o kojem Rusi gotovo da ništa nisu znali) o kojem oni koji bi trebalo, nisu imali šta da ponude svojim „šefovima“. Godine 1702. Raguzinski, pod plaštom obične trgovine, odlazi u Aziv, luku na Crnom moru. Međutim, niko ne zna da on, zapravo, ima i tajni zadatak. Caru Petru Velikom odnosi dokument „Tajni opis Crnog mora“ koje je opisivalo ovu, za Ruse tada, nepoznatu teritoriju po pitanju terena, puteva, vojske, naoružanja, pomorskih baza i svega drugog, za obaveštajnu službu, neophodnog. Za ovu uspešnu tajnu akciju, Sava dobija pravo na slobodnu trgovinu i na kopnu i na moru. Ova mogućnost bila je dozvoljena tek nekolicini odabranih stranaca koji su morali da opravdaju ovu veliku čast i priliku.
Povratak u Carigrad
Raguzinski se vraća u Carigrad sa zaleđinom koju je malo ko imao. Trgovačka vrata bila su mu širom otvorena, a imao je i pristup ljudima koji su znali ko kada trepće u Stambolu i šta se priča iza kojih zatvorenih vrata. Turski dvor za Savu postaje otvorena knjiga koju će on čitati i ispisivati sa najvećim uživanjem. Rusima je ovo odgovaralo jer im je on lično otvorio put trasiranja od Baltika do Crnog mora.
Već 1708. godine Sava Vladisavljević, nakon što je prikupio još mnogo važnih informacija o gradovim i obali Crnog mora, seli se u Moskvu. Pomalo i pod pritiskom zebnje da ga Turci ne otkriju i ne ubiju, koristi priliku da se skloni iz Istanbula. Pred preseljenje, na pijaci roblja u Istanbulu, grof Raguzinski kupuje tri tamnoputa dečaka i odvodi ih kao poklon ruskom caru Petru. Sudbina je veoma čudna, pa je tako i ovaj put ispisala najneobičniju priču. Jedan od ovih mališana, Ibrahim Hanibal, jednog dana dobiće praunuka Aleksandra. Aleksandra Sergejeviča Puškina.
Savu ruski car dočekuje širom raširenih ruku. Kao neko ko je mnogo učinio za Rusiju, Vladisavljević na poklon dobija veliku kuću na reci Pokrovki u Moskvi, još veće i moćnije trgovačke povlastice, kao i 325 rubalja za lične izdatke na godišnjem nivou. Pored toga, Sava biva zaposlen u Ambasadorskoj kancelariji koja je bila zadužena za uspostavljanje i održavanje diplomatskih veza sa svetom. Sava je bio prvo Srbin koji je ušao u ovo zdanje, kamoli koji je dobio tolika ovlašćenja i moć. Svoj položaj Vladisavljević opravdava već naredne godine kada, koristeći volovske zaprege kako bi savladao nepristupačne puteve i predele, obezbeđuje nesmetano snabdevanje ruske vojske kada su Rusi izvojevali pobedu nad Šveđanima kod Poltave. Car je umeo da prepozna trud, a i da ga nagradi, znajući da u Srbinu ima veoma važnog saveznika i oslonac. Tako je Sava postao vlasnik dvorca u Peterburgu i nosilac titule dvorskog saveznika za istočna pitanja.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
