Kada je davne 1982. godine ugledala svet, jedna Marija iz švedskog grada Geteborga postala je prva od pomalo različitije dece. Njeni majka i otac, Gordana i Borislav Nikolić, od Šveđana su se već razlikovali po jugoslovenskim korenima. Životni staž u Geteborgu im je tekao već sedamnaestu godinu, te ni u stranoj državi više nisu sasvim bili stranci. Ali, njihova tek rođena kćer je odmah dobila neobičan nadimak, kada je u Švedskoj postala prva „beba iz epruvete“.
Svojoj majci je donela sreću kakvoj se godinama unazad nadala. Istovremeno, u celom svetu je do tada živela još samo jedna „beba iz epruvete“ – Lujza Braun je odrastala u Engleskoj, a od Marije je bila starija četiri godine. „Sestre po epruvetama“, iako drugačijih korena i od različitih majki i očeva, nagovestile su pravu malu revoluciju: ulile su nadu hiljadama žena koje su čeznule da postanu majke.
Na tragu kontroverznog otkrića
Početkom ’80-ih godina, svetskim medicinarima je polazilo za rukom da prodrmaju svet do tada još relativno nepoznatom metodom. Razume se, Marija i Lujza su bile devojčice kao i sve druge, s tom razlikom što su na svet došle uz pomoć veštačke oplodnje. Marijina majka je još kao 26-godišnjakinja priželjkivala naslednicu, ali je morala proći čitavu deceniju iskušenja dok je najzad nije uzela u naručje.
Gordana je bila jedna od hiljada majki kojima se nije posrećilo da ih iznenadi radosna vest. Tokom 10 dugih godina, isto toliko puta se našla na operacionom stolu. Za to vreme, a do izmaka ’70-ih godina, britanski lekari su za sobom imali otkrića koja bi ženama poput Gordane iz korena promenila život.
Ne nameravajući da odustane, Gordana se u to vreme lečila u Salgrenskoj bolnici u Geteborgu. Predlagali su joj u međuvremenu i da usvoji dete, ali to je bilo poslednje što joj je padalo na um – bila je rešena da pokuša sve što je u njenoj, ali i u moći njenih lekara. A oni su činili sve kako bi joj pomogli. Odlučivši da najzad pokušaju i sa veštačkom oplodnjom, pošli su stopama britanskih kolega koji su četiri godine ranije obradovali i majku Lujze Braun.
Tračak nade i pitanja bez odgovora
Sreća kakvu je Gordana toliko iščekivala, ostvarila se 26. septembra 1982. godine. Zahvaljujući lekarima geteborške bolnice, toga dana je rodila zdravu devojčicu. Prva „beba iz epruvete“ se našla kao tema svih medija u Švedskoj, a mala Marija je postala svedok tome da se budućim majkama i očevima, makar i nakon stotine neuspešnih pokušaja, ipak ostvaruju najveće želje.
Uz sav publicitet koji joj je pripao, odmah se pročulo i da Gordanina kći zapravo nije „prava“ Šveđanka. Sem toga, publicitet je dobila i sama ideja o veštačkoj oplodnji, kada se u javnosti razbuktala polemika „za“ i „protiv“. Deca rođena na ovaj način dobila su etiketu beba „iz epruvete“, što je za sobom povuklo i nekoliko nedoumica.
Skeptici su se najpre dvoumili oko pitanja treba li veštačku oplodnju dopustiti svim (budućim) majkama i očevima, ili samo onima čiji je brak sklopljen po zakonu. Još jedna dilema ticala se dečijih prava – da li su „bebe iz epruvete“, zbog činjenice da su rođene uz asistenciju lekara, drugačije u odnosu na „obične“ bebe.
Za Marijine roditelje, međutim, nije bilo suvišnih pitanja. Mada joj se etiketa „bebe iz epruvete“ nije sasvim dopadala, životni san Gordane Nikolić najzad je bio ispunjen. Publicitet joj, na kraju krajeva, i nije toliko smetao: činilo ju je ponosnom to što je bila prva „majka-stranac“ kojoj su švedski lekari pomogli da donese svoju devojčicu na svet.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
