Hladni dah zime na obrazima, miris snega u vazduhu, vetar koji mrsi kosu, ozeble ruke duboko zavučene u džepovima... sigurni su znak da nam se približava najhladniji deo zime i jedna od najveselijih noći - doček Nove godine.
Dok će neki ovu "najluđu" noć provesti u krugu porodice, drugi se spremaju za proslavu u nekom restoranu ili na ulicama svog grada. Ovo je i pravo vreme da se prisetimo kako se nekada slavila Nova godina i proslavljamo sada.
Usred proleća ili možda zime
Iako se danas dolazak novog leta vezuje za zimu, nekada je nova godina počinjala sredinom juna. Naime, prva obeležavanja ovog praznika vezuju se za stari Egipat i prvi dan meseca tota, kojim je počinjalo doba poplava reke Nil. Ne treba čuditi što je ovaj događaj bio posebno važan, jer je i tad i sada moćna reka bila žila kucavica ove oblasti, a njena dolina prekrivena plodnim zemljištem upravo zbog ovih poplava.
Dok stari Grci nisu marili za novogodišnje proslave, a i kalendar generalno, Rimljani su se prvi dohvatili organizovanja brojanja vremena. Iako je ovaj kalendar, uz male izmene i dopune zbog usavršavanja znanja iz astronomije, i dalje prisutan, Rimljani praznik Nove godine nisu proslavljali prvog dana prvog meseca boga Janusa, već u proleće, oko 21. aprila. Slično je bilo i sa drugim nacijama, verama i kulturama koje su početak nove godine obeležavali 1. januara, 1. marta, 25. marta, na dan Uskrsa (koji je pokretni praznik i pada prve nedelje nakon 14. dana lunarnog meseca koji pada na 21. mart ili posle), 1. septembra ili na Božić - 25. decembra.
Odgovor zašto je Božić dugo važio za glavni porodični i državni praznik na našim prostorima, treba potražiti u slovenskoj i paganskoj tradiciji u kojoj je dan zimskog solsticija (kratkodnevnice), označavao početak Nove godine. Ovaj praznik, poznat i kao Koleda, proslavljan je uz gozbe, maškare, buku i ritualne plesove. Vrhunac proslave bili su koledari, maskirani mladići raspoređeni u dve grupe po šest, koji su obilazili kuće po selu i domaćinima uz prigodne pesme donosili sreću, zdravlje, napredak. Zauzvrat, veseli domaćini darivali su im hranu i piće, na taj način ritualno prinoseći žrtvu drevnom paganskom bogu Koledu. Iako se ovaj praznik sve manje slavi, sećanje na njega je duboko utkano u narodne običaje oko Božića.
A onda je stigla jelka...
Razdvajanje julijanskog i gregorijanskog kalendara, kao i približavanje Srbije Evropi, dovelo je i do preplitanja stare i nove, domaće i strane tradicije. Zahvaljujući Nemcima, a potom i drugim narodima koji su naseljavali delove današnje Srbije pod vlašću Austrougarske, počinje kićenje jelki i proslava dana Svetog Silvestera, koji pada na 31. decembar. Ovaj praznik, Silvesterovo, obeležavan je slično današnjim proslavama Nove godine - uz vatromet, okupljanje na trgovima uz muziku, hranu i piće.
U južnijim delovima zemlje preovladavalo je slavljenje Malog Božića. Ovaj praznik, poznat još kao Vasiljevdan, Pravoslavna ili Srpska Nova godina, slavljen je 14. dana posle Božića. Kao i katolički pandan, obeležavan je u krugu porodice, uz bogatu trpezu ili skupovima na otvorenom. Zabeleženo je da su u Vojvodini paljene velike vatre na raskrsnicama kako bi se prizvalo Sunce, dok su u drugim delovima naše zemlje spaljivane poslednje grančice Badnjaka i na taj način završavala proslava božićnih praznika. Neki pamte i vremena kada bi o Malom Božiću najspretniji mladići zajahali konje, i uz ciku, smeh i pesmu protutnjali sokacima i atarom sela. Simbolička i ritualna pozadina ovih običaja bila je ista - prizivanje Sunca i početka novog leta, teranje i spaljivanje svega onog lošeg iz prošle godine i otvaranje domova za sreću i napredak u novoj godini.
Foto: vintage.es - Novogodišnja čestitka s početka 20. veka
Uz valcer i "špric-krofne"
Sredina 19. veka obeležiće i pojavu prvih organizovanih proslava Nove godine u varoši. Ipak, tada je ovo bila strogo formalna prilika, dan kada su narodne vođe dolazile u prestonicu da "polože račune" knezu. Posle ovog možda neprijatnog prijema, usledio bi i neformalniji deo, u vidu organizovanja prvih balova. Začetnik ove tradicije bio je knez Mihailo, da bi balska sezona po ugledu na evropske prestnice, svoj procvat doživela za vreme vladavine kralja Milana i kraljice Natalije.
Vremenom su balovi sa dvorova srpskih kneževa prešli među “običan svet”, koji je svoje igranke priređivao po mnogobrojnim kafanama i nešto manje brojnim hotelima i hanovima. Ono što im je bilo zajedničko bili su unapred pripremljen repertoar, na kome su se smenjivale domaća kola i strani valceri, obilje hrane i pića, nagradne igre, te odbrojavanje poslednjih sekundi i “tužni” ispraćaj Stare godine. U ponoć bi u salu ušla devojčica okićena cvećem kao simbol Nove godine i odžačar, koji bi svima koji ga dodirnu ili mu ukradu dugme donosio sreću. Zatim bi se slavlje nastavljalo uz još više pića i ića, a gazda kafane bi izneo “špric-krofne”. One ne samo da su bile ukusna poslastica, već su u sebi krile čitav carski dukat, koji bi gostu koji ga pronađe tokom naredne godine donosio sreću i zdravlje.
Vremenom su proslave Nove godine postojale sve rasprostranjenije i dekadentnije, a valcere i narodna kola zamenili su fokstrot i džez. Između dva svetska rata, ovo je poprimilo toliko maha da su se ulaznice za proslave kupovale nekoliko nedelja ranije, dok su se gazde lokala takmičili čiji će doček biti glamurozniji i bogatiji. Sa razvojem poštanskog saobraćaja, počinje i slanje božićnih i novogodišnjih čestitki svima onima kojima ste želeli da poželite "sve najlepše u Novoj godini!"
Novo vreme i stari običaji
Sa prihvatanjem gregorijanskog kalendara, Nova godina počela je zvanično da se obeležava 1. januara počev od 1919. godine. Proslava Mladog Božića ili Srpske Nove godine vremenom se izgubila, da bi se krajem 20. veka ponovo vratila u našu tradiciju.
Kao i nekada, i sada se Nova godina najčešće dočekuje u krugu porodice, uz sezonske kolače i torte, kuvano vino ili rakiju, te tradicionalnu rusku salatu. Dok nam sa TV ekrana zajapureni pevači i pevačice odbrojavaju sekunde do Nove godine, po kafanima, kafićima i hotelima veseli slavljenici započinju svoj poslednji ples u staroj godini. A ko ste ipak za odlučili da novogodišnje veče provedete na trgovima ulicama naših gradova, dočekaće vas prigodni zabavni program uz obavezni vatromet u ponoć.
Od novih tradicija tu je i organizovanje uličnih vašara i “božićnih seoca” oko Božića (katoličkog i pravoslavnog) i Nove godine u našim gradovima. Ako ste u prilici, krajem decembra i prvih dana januara možete posetiti “Vinterfest” u Novom Sadu i Subotici, “Niš u Srcu – BazArt” u Nišu, “Ulicu novogodišnje čarolije” u Pančevu, “Bečejske zimske čarolije” u Bečeju, “Novogodišnji bazar” u Vlasotincu, “Novogodišnju čaroliju” u Zrenjaninu, "Novogodišnju bajku" u Vrnjačkoj Banji, razne vašare i “seoca” na nekoliko mesta u Beogradu, kao i druge prigodne manifestacije diljem Srbije.
I ne zaboravite da, ukoliko želite da vam novo leto počne u sreći, obučete nešto crveno za Novogodišnju noć.
*Naslovna fotografija Depositphotos / CreativeFamily
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
