Ko su vertepi i mačkare?

Širom naše zemlje praktikuju se različititi običaji za različite praznke. Neki su specifični i vezani samo za određenu teritoriju a neki se praktikuju svuda. U Sremu postoje dva specifična običaja vezana za obeležavanje Božića i Uskrsa, a to su vertepi i mačkare. Vertepi su običaj koji nosi status nematerijalnog kulturnog dobra.

Običaj iz 18. veka

Prvi tragovi pojave vertepa i ovog običaja na području Srema javlja se u prvoj polovini 18. veka, kad su pod uticajem ruskih učitelja iz Karlovaca povorke raširene, najviše u naseljima Bačke, srednjeg Banata i Srema, da bi se nakon Drugog svetskog rata zadržale samo u nekim naseljima u Sremu koji je najkarakterističniji region u kome je običaj Vertepa praktikovan.

Obred je povezan sa koledarskim povorkama i predstavlja hristijanizovani oblik prethrišćanskih verovanja i običaja. U sličnoj formi običaj su praktikovali i stanovnici katoličke veroispovesti.

Nakon Drugog svetskog rata praktikovanje Vertepa, bilo je zabranjeno kao i većina običaja čiji su se koreni mogli povezati sa religijom i crkvom, međutim u pojedinim mestima u Sremu ove povorke su se i pored zabrane održavale.

Ko su vertepi

U vertepe išli i stari i mladi. Formirali bi povroku obučeni u kostime mudraca iz vremena Hristovog rođenja i nosili maketu crkve. U povorci obično ima tri pastira (Teodor, Stanko i Deda Guba), tri mudraca sa Istoka (Merhior, Gašpar i Valtezar) i car Irod. Svi bi obukli svečane odore i opasali mačeve. Osoba maskirana u Merhiora predstavljena je kao starac, sa belom dugom kosom i bradom. Za masku Gašpara zacrveneli bi obrijano lice, dok bi za Valtezara namazali lice imalinom, naravno car Irod bi bio prikazan sa krunom na glavi. Ostali učesnici povorke su maskirani u kožuhe sa krznenim kapama na glavama i klepetušama u rukama, i predstavljaju čobane, odnosno „gube“.

Izvođenje obreda

Na Badnje veče povorka maskiranih ljudi i dece krenula bi kroz selo. Svratili bi do svake kuće gde bi izeveli svojevsnu predstavu, otpevali ili izrecitovali nešto i za to bi bili nagrađeni. Domaćini bi vertepe čašćavali komadom slanine, šunke, pogačom ili nekim slatkim ponudama, štrudlom ili krofnama. Nakon obilaska domaćinstava uputili bi se u portu crkve gde bi zapalili badnjak.Sutradan na Božić, posle ručka, učesnici iz povorke bi na konjima obilazili selo. Odrasli bi jahali konje dok bi se deca i stariji vozali fijakerom. Ponovo bi svraćali kod domaćina u selu gde opet bi bili počašćeni. Veruje se da vertepi donose blagostanje, radost i zdravlje domaćinima koji ih ugoste.

Mačkare, običaj star preko 250 godina

Jedan od specifičnih obreda u sremu su i mačkare ili premundureni dani. Stari pokladni običaj star preko 250 godina i dalje se prektikuje u Sremu. Običaj je vezan za početak i pratkikuje se 40 dana pre Uskrsa, odnosno dan pred započinjanje velikog uskršnjeg posta.

Ovaj običaj predstavlja prikazivanje magijsko-religijske radnje i poklapa se sa dolaskom novog vegetacionog ciklusa, kada se sve usmerava na stimulaciju plodnosti, poljoprivrednih kultura, stoke pa i ljudi.

Lažna mlada u povorci

 Za ovaj običaj učesnici pripremaju maske vezane za aktuelne društvene teme. Prave se maske i ružne i lepe. Kao i kod vertepa formira se povorka koja šeta selom, ali ova  glumi svadbu.

Sastavni deo povorke je lažna mlada (koju glumi muškarac u venčanici sa cigarom u uglu usana) provocira kuma tražeći ogromnu cenu za svoju „ruku“.

Ružne ili gadne mačkare bili su ljudi koji se nagarave,namažu lice pepelom i imalinom, obuku odeću naopako, opašu se lancima, zakitile peruškama i komušljikom. Bili su zastrašujući, svi su ih se plašili zbog rogobatnogizgleda. Lepe mačkare predstavljale su žene. One su se prigodno oblačile i ponašale, a od rekvizita nosile su samo metlice i peruške. Povorka ovako uprilićenih učesnika išla je kroz selo uz muziku. Pevali su pesme i uveseljavali meštane koji bi ih darivali. Za ovaj običaj takođe je vezano verovanje da donosi rodnu godinu. 

Ovaj običaj i dalje živi u Sremu a veruje se da je prenet iz Banije. 

Nadamo se da ćete imati prilike da nekad prisustvujete ovim starim običajima. U Golubincima se svake godine održava tradicionalna manifestacija „Mačkare“ tako da možete napraviti izlet tom prilikom i uživati u običaju iz davnina.

 *Naslovna fotografija: Zblagojevic