Kombinat Trepča - jugoslovenski gigant

Osnova razvoja južne pokrajine naše zemlje je uvek bila Trepča. Ovaj rudarski kompleks, smešten u blizini Zvečana, samo 9 km od Kosovske Mitrovice, jedan je od glavnih zaslužnih, ne samo za razvoj kraja u kom se nalazi, već i cele nekadašnje države.

Mesto gde su vladari kovali novac

Rudnik se prvi put pominje još u zapisima iz 1303. godine, a procvat doživljava u XIV veku. U periodu vladavine kralja Milutina počinje eksploatacija rudnika, kada on dovodi rudare Sase i organizuje vađenje rude. Trepča je bila od izuzetnog značaja i za period vladavine Vuka Brankovića jer je baš tu kovao novac. Nakon pada srpske despotovine pod tursku vlast, Turci su nastavili da vade rudu sve do kraja XVII veka. Rudarenje zamire u XVIII i XIX veku, a početkom XX veka za rudnik Trepču interesuju se Austrijanci i Englezi. U dogovoru sa Radomirom Pašićem koji prodaje pravo na istraživanje akcionarskom društvu iz Londona „Selection trust LTD“  otvara se 1927. godine preduzeće „Trepča Mines Limited“ koje posluje do II svetskog rata. Svečanom otvaranju kompanije "Trepča Mines Limited", 10. oktobra 1930. godine prisustvovali su kralj Aleksandar i knez Pavle čime je samo potvrđen značaj rudnika. U periodu II svetskog rata rudnik je preuzeo okupator, a po okončanju rata postaje deo FNRJ i njegovi resursi počinju da se koriste za razvoj lokalne industrije.

Foto: Wikipedia/PD-Serbia

Milionske zalihe ruda

Trepča se smatra jednim od  najvećih nalazišta u Evropi rude olova, cinka i srebra. kompleks koji obuhvata sedam rudnika olova i cinka, tri koncentratora, jednu topionicu i jednu fabriku cinka je bogato nalazište olovo-cinkove rude koja se mogla lako eksploatisati. U periodu između dva svetska rata proizvodnja je dostizala kapacitet od 500 do 2000 tona dnevno. Kombinat Trepča podeljen je u tri lanca severni koji obuhvata kopove Belo Brdo, crnac i Žuta Pralina, srednji lanac količini Stari Trg i južni lanac Hajvalija, Novo Brdo i Kišnica. Rudnici i danas obiluju rudom pa se procenjuje da su rezerve olova teške oko tri miliona tona, cinka oko dva miliona tona, a srebra oko 4500 tona. Specifičnost ovog rudnika je da se  rudari ne spuštaju u utrobu zemlje, već se penju. Naime, tunelom dugim 2.600 metara do prvog okna oni stižu do nadmorske visine od 1.000 metara, a potom se prevoze i pešače do rude na nadmorskoj visini od 1.230 metara. Rudnik je težak i zahtevan zato što se ovde radi podgrađivanje, bez kog ne može da se eksploatiše. A ima i lift koji ide nagore, na više horizonte gde se vrši raspored radnika po radilištima.

Foto: Wikipedia/Sima90

„Trepča radi,Beograd se gradi“

Trepča posle II svetskog rata postaje Jugoslovenski gigant. Poslovni kombinat koji zapošljava 23000 radnika. Razvojem rudnika, razvijala se i okolina. Tako se grade radnička naselja i razvija se lokalna infrastruktura. Pored stambenih zgrada grade se i škole, vrtići, bioskopske sale, kulturne dvorane kako bi radnici kombinata mogli da žive život po jugoslovenskom standardu. U naselja oko rudnika uvodi se kanalizacija, vodovod, otvara se ambulanta, centri za rekreaciju. Rekordne količine rude koje su vadili vredni radnici, korišćene su za izgradnju Jugoslavije.  Jugoslavija je gradila tipska naselja širom svoje teritorije, a sve zahvaljujući rudi iz Trepče. Tako Trepča zauzima mesto oslonca ekonomskog razvoja i kao takva ima i centralno mesto na protestima studenata 1968. godine. Jedan od slogana protesta bio je „ Trepča radi, Beograd se gradi“. početkom nemira na prostoru Jugoslavije usporava se rad u kompleksu Trepča. Zaoštravanjem političke situacije krajem devedesetih godina dolazi do velikog pada u eksploataciji rude a samim tim i standarda. Nastalom situacijom oko teritorijalne podele južne pokrajine naše zemlje došlo je do podele i kombinata Trepča. Danas rudnik posluje u dva pravna okruženja i zapošljava veoma mali broj radnika. U delu koji teritorijalno pripada srpskim opštinama, rudnici Crnac i Belo brdo sa flotacijom u Leposaviću radi svega oko 700 radnika.

Nadamo se da će rudnik Trepča povratiti staru slavu i obnoviti proizvodni pogon. Oslonac u građenju Jugoslavije može ponovo biti pokretač razvoja južne pokrajine i vratiti proizvodnju na rekordne količine. 

Naslovna: Wikipedia /FitimSelimi