Nekoliko puta godišnje, žene i devojke iz Timočke krajine sastaju se kako bi srele jednu od najlepših dama u susedstvu. Nije ju lako pronaći, a još teže i videti; pa ipak, okupljene meštanke znaju da je uvek u blizini.
I put do nje je pomalo van utabanih staza. Valja najpre zaći po rečicama i šumarcima van gradova i sela, a zatim se obratiti pomalo neobičnim pozivom. Svi poznaju ovu damu makar po neobičnom imenu: kada bi ko izustio „Muma Paduri“, znalo se da je u pitanju najpoštovanija meštanka u okolini.
Na granici mitova i svakodnevnog života
Muma Paduri u ovom kraju stanuje još od pamtiveka. Njeno neobično ime zapravo je rumunskog porekla (Muma Pădurii), a u istočne krajeve Srbije doselila se preko susedne granice. Prisvojili su prvenstveno Vlasi, a njen pravi dom je carstvo slovenske mitologije.
Tako i kada meštanke istočne Srbije pođu da je traže, njihovi „sastanci“ su zapravo rituali koji se neguju vekovima. Da je mitologija i dalje živa - pa i utkana u svakodnevicu žitelja ovog dela Srbije - potvrđuje i odnos poštovanja prema jednoj od najdominantnijih boginja. Njena prisutnost u životima ljudi nije obeležila samo običaje i predanja, već i uzore koji su im oblikovali način života.
Otuda su i poneka verovanja premostila granice između bajkovitog i stvarnog. Kako mitovi vele, Muma Paduri ima visoko mesto u hijerarhiji slovenskih bogova. Zbog svoje dvostrane prirode, ponegde je nazivaju i demonom. Muma Paduri je i primer kulta ženstvenosti i matrijarhata, i mada u isto vreme može biti dobra i zla, uvek je bez izuzetka naklonjena ženama.
Između anđela i demona - sva lica kraljice noći
Kako bi se povezali sa svojim božanstvom, Vlasi u Timočkoj krajini videli su Muma Paduri kao figuru dvostrane prirode. Zovu je još i Velika ili Šumska Majka, jer joj je dom među drvećem, livadama i rekama. Kao otelotvorenje dobrote, ona je prelepa devojka raspletene, crne kose i oličenje ženske lepote.
Opisuju je i kao kraljicu noći koja se na poljanama pojavljuje u beloj, dugoj haljini. Kada bi kročila kroz šumu, stabla bi joj se iz poštovanja klanjala do zemlje. Veruje se da prelepo peva, ali i da se pojavljuje samo noću. Njeno carstvo je netaknuta priroda, pa ostaje i podalje od sela gde bi joj zasmetao dim ili mnoštvo ljudi.
Kada bi, pak, uzela suprotnu ulogu, Muma Paduri bi postajala rugobna starica, veštica i demon sa dugim zubima i noktima. Kosa bi joj padala do zemlje, a ona se pretvarala u gospodaricu zlih duhova. Ponovo bi se pojavljivala samo noću, ali ovoga puta sa namerom da napakosti onima koji bi zaslužili njenu kaznu.
Pošto joj je zadatak da zaštiti devojke, njen gnev bi stoga osetili muškarci sa nečasnim namerama. Isto je tako štitila i svoj dom i svoju „decu“ - biljke, drveće i šumske plodove. Kada bi neki obestan mladić ili drvoseča prošao šumom i zazviždao (ili, pak, ubrao šumsko voće i bez dozvole posekao drveće), Muma Paduri bi ga zaplašila, poružnela ili mu oduzela glas. U znak osvete bi umela da ga opsedne i zavede, a potom mu napakosti ako je znala da se loše ophodio prema devojkama.
Mnoštvo je izvora koji navode i njenu moć da preuzme druge oblike. Tako se Šumska Majka pojavljuje kao devojka koja liči na čvornato drvo suvih grana, ili kao veliki plast sena. Tada bi umesto lepršavih haljina odenula mahovinu ili koru drveta. Kosa bi joj padala do peta i podsećala na zmije, a umela je menjati veličinu ili uzeti lik životinja kao što su konj, krava, ćurka, svinja, bizon ili pas.
Predanja svedoče i da se ponekad može videti kako spava pored vatre. Drugi put bi poput utvare šetala pustim šumama i puteljcima. Ako bi i zakoračila u obližnje selo, svoj dolazak je najavljivala vetrom i rđavim vremenom, ponekad lupajući prozorima i vratima u sred noći.
Kako izgleda susret sa dugokosom vilom?
Zbog njene moćne i promenljive prirode, meštani istočne Srbije prilaze Muma Paduri sa velikim poštovanjem. Interesantna je legenda koja veli da onaj kome se ukaže, ne sme pred kraljicom noći izgovoriti više od tri reči - inače mu smesta oduzima moć govora. Ponekad bi se oglasila i od tuge: njeni vapaji i uzdasi začuli bi se zbog posečenog drveća i uništitelja koji bi opseli njen šumski dom.
Da bi joj vratili dobru volju, slučajni posetioci šume mogu je ljubazno upitati: „Zašto plačete, gospođo?“. Ako Muma Paduri odgovori „Gladna sam, nisam jela nedelju dana!“, umilostiviće je kada joj ponude koji zalogaj hrane. Ako bi se našao ko dovoljno hrabar i uspeo da je veže, takvima bi ispunjavala po jednu želju.
I dok nemilosrdno kažnjava rđave momke, Muma Paduri to čini kao velika zaštitnica - ne samo majke prirode, već i žena o kojima po svaku cenu brine. Stoga će Šumska Majka uputiti blagoslove upravo budućim majkama, udatim ženama ili zaljubljenim devojkama. Postaraće se da devojka bude lepo dočekana u kući svoje tazbine, ali i da lakše prebrodi dane u drugom stanju.
Na pozive devojaka i vračara stoga će se uvek odazvati. Saslušaće njihove molbe da im čuvaju i izleče decu. Umeće da pokaže milost i prema pokojem mladiću, ali samo ako joj se devojka poveri da je zaljubljena u njega.
Tada je dovoljno da u noći meseca izvede ritual sa malim ogledalom. Dok posmatra svoj odraz i doziva noćnu vilu, izgovaraće ime voljenog mladića zamišljajući, na mestu svog, njegov lik u ogledalu.
Kako žene u Timočkom kraju veruju, devojka će „zarobiti“ srce voljenog i ako se zagleda u prsten nekoga od predaka, a zatim zamoli Muma Paduri „da bude samo moj“.
Od legende do neprolaznog ideala starih Slovena
Rituali posvećeni Muma Paduri po tradiciji se praktikuju i danas. Kada se okupe da bi joj odale poštovanje, Vlahinje iz Timočke krajine donose hranu, piće i sveću koju joj upale u čast. Uz starije žene obavezno dolaze i mlade devojke i devojčice, slušajući predanja svojih majki i baka:
„Muma Paduri hoda naokolo i opseda uglavnom mlade loše momke. Ljuta je i opasna, ali će tebe, ako je prizoveš, uvek štititi. I kad budeš trudna čuvaće i tebe i tvoju bebu. Ona uvek pomaže ženama.“
Muma Paduri je u vlaškoj kulturi ostala čvrsto utkana i kao uzor ženstvenosti. Recimo, ponekad bi se ove žene čule i kako, dok putuju autobusom, tihim glasom izgovaraju hrpu nerazumljivih reči. Slučajni saputnik bi, pak, mogao naslutiti i dve koje se često ponavljaju: „Muma Paduri“.
I mada su legende o njoj i dalje živopisne i bajkovite, etnolozi njihovo poreklo nalaze u indoevropskim religijama. Mit o Muma Paduri podseća i na kult boginje Lilit (Crni Mesec), a sličnost joj se nalazi i sa helenskom boginjom lova, Artemidom.
U svakodnevni život Vlahinja dospela je i iz priča rumunske narodne tradicije. Pandan joj se može naći u liku Baba Jage, a osim delova istočne Srbije, ovu boginju poštuju i stanovnici u Banatu.
*Naslovna fotografija: Freepik
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
