Ramonda nathalie – ljubičasti cvetić koji voli da živi daleko od očiju javnosti postao je simbol 11. novembra, datuma kojeg se u Republici Srbiji obeležava Dan primirja, odnosno, potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu. Svake godine, na ovaj datum, Natalijina ramonda nosi se na reveru svedočeći o srpskom narodu, iskušenjima i mukama koje je naš narod prošao tokom Velikog rata kada je poginula gotovo trećina srpskog stanovništva.
Balkanska lepotica
Natalijina ramonda pripada ugroženoj i retkoj biljnoj vrsti koja endemski živi na području Centralnog Balkana. Iako visoka tek desetak centimetara ova biljčica pruža svoje ljubičaste cvetove visoko ka nebu dok tamnozeleni, eliptični listovi obrazuju rozetu koja naleže na kamenu podlogu iz koje ovaj cvet raste.
Iako deluje veoma nežno i cveta tek nekoliko meseci godišnje (od aprila do juna), a tokom sušnog perioda deluje kao da ju je život napustio jer klone, sasuši se, smežura i poprimi braonkastu boju, Natalijina ramonda krije veliku tajnu.
Ovaj, naizgled nežan cvetić, poput feniksa, ima sposobnost da vaskrsava i kada je potpuno osušen i deluje kao da u njemu nema ni daha života. Poput Baš-Čelika, uz samo par kapi vode, ovaj cvetak vraća svoju snagu i biljka iznova oživljava.
Naime, ove osobine feniksa, navodno, otkrio je botaničar Pavel Černjavski 1928. godine, kada je, sasvim slučajno, prosuo vodu na herbarijum u kojem se nalazila osušena Naralijina ramonda. Nakon toga, ona je oživela, a listovi su joj poprimili karakterističnu zelenu boju.
Inače, Natalijina ramonda je izuzetno stara biljka. Kada je naišlo ledeno doba Natalija je bila snalažljiva te je uspela da se smesti i dobro skrije u klisurama i kanjonima gde se i danas najčešće može naći i to čak i na visini od 2200 metara krijući se po nepristupačnim mestima, među suvim i hladnim krečnjačkim stenama. Baš na mestima kojima je srpska vojska prolazila u Prvom svetskom ratu tokom svoje golgote.
Natalija u Srbiji
Da li ste znali da je Natalijina ramonda treća, i poslednja otkrivena, ramonda na svetu. Sava Petrović, koji je bio dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, Natalijinu ramondu otkrio je 1882. godine u Jelašničkoj klisuri. Primarno je želeo da joj nadene ime niška ramonda, ali se predomislio i imenovao je u čast kraljice Natalije Obrenović. Pre njega, Josif Pančić na Rtnju je otkrio srpsku ramondu (Ramonda serbica). Pored ove dve srpske lepotice, postoji i Ramonda myconi koja raste na pirinejskom poluostrvu.
Foto: Wikipedia
Specifično za ovaj cvet je to što, osim u Srbiji, raste u zemljama, na visokim planinama koje su bile svedok golgote srpske vojske tokom Prvog svetskog rata. Tako je ima u Makedoniji, Albaniji, na obroncima Nidže, gotovo nepristupačnim kamenjarima Albanije, surovim stenama severne Grčke... Na mestima na kojima su druge biljke odavno odustale, natalija procveta iz prkosa, iz inata, iz želje da pokaže da se i na goloj steni može biti lep. Ona se svojim snažnim podzemnim stablom kači za stene kako bi sebi obezbedila mir i stabilnost.
Simbol Dana primirja
U Srbiji se, od 2012. godine, svakog 11. novembra sećamo dana u kojem je potpisano primirje u Prvom svetskom ratu. Na taj datum, u Francuskoj je 1918. godine u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 5 časova i 15 minuta ujutro, usred šume kod grada Kompienj, potpisano primirje koje je stavilo tačku na užase Velikog rata.
Nemačku delegaciju predvodio je civil Matijas Ercberger koji je sa delegacijom stigao na odredište noseći u rukama belu zastavu. Ovu činjenicu (da je civil umesto vojnog lica predvodio potpisivanje kraja rata) nacisti su kasnije pokušali da iskoriste kao svojevrstan dokaz da se nemačka vojska, zapravo, nikada nije predala u Prvom svetskom ratu. Iako se Francuski političari i vojskovođe nisu svi slagali sa ovim činom ipak je odučeno da je bolje da se sukobi okončaju.
Predviđeno je bilo da ovo potpisano primirje važi samo 36 dana, međutim, ono je obnavljano sve do potpisivanja konačnog mirovnog sporazuma koji se desio u Versaju 28. juna 1919. godine.
Tako je Natalijina ramonda, kao cvet koji vaskrsava i opstaje, postala simbol srpske patnje tokom povlačenja u Prvom svetskom ratu. Vojska i Srbija su se, poput ovog feniks cveta, nakon nemerljivih patnji, ponovo podigli na noge prkoseći svim nedaćama.
Amblem ovog cveta (iza kojeg se nalaze zelena i crna traka koje predstavljaju boje Albanske spomenice) nosi se na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan 11. novembra. Natalijina ramonda je, tako, postala simbol i podsećanje da se Srbija, i posle velikih gubitaka, može izdići iz pepela. U svakom smislu.
Naslovna fotografija: Wikipedia /
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
