Odvajkada vezivan za zvučna imena kulturnog života, vojvođanski glavni grad prepun je pomena na jedno od najslavnijih među njima. Čika Jova Zmaj danas u Novom Sadu ima svoju ulicu, gimnaziju, bronzanu statuu, dom zdravlja, biblioteku, dečju manifestaciju, a s preke strane Dunava u Sremskoj Kamenici, po njemu je nazvana i škola za osnovce. Sve je to Jovan Jovanović zavredeo za života delajući kao pravnik, književnik i lekar.
Malo se, međutim, zna da je čuveni pesnik izuzetno voleo muziku. Imao je zavidno muzičko obrazovanje, te i sam bio veoma muzički nadaren. Ipak, životni izbori nikada ga nisu sasvim odveli u tom pravcu. Kao dete imućne novosadske porodice, odrastao je uz oca advokata, a deda-Jovan, inače trgovac i snabdevač vojske, poneo je 1791. godine i plemićku titulu. Pesnikov otac Pavle sredinom 19. veka postao je gradonačelnik Novog Sada, a mladi Jova Zmaj pošao je njegovim stopama izučivši prava u Pragu, Pešti i Beču.
Pre nego što je u Pešti kasnije završio i medicinu, Jovanović je u rodnom gradu radio kao beležnik. Do tih godina je već uveliko pisao i poeziju. Međutim, koliko god da je pisanje smatrao važnim, za njega je ono bilo poput „sporednog poziva“. Posvetivši se, pre svega, lekarskoj struci, radio je u Vojvodini, Beču, Zagrebu i Beogradu, gde je 1891. godine izabran i za gradskog lekara.
Spletom nesrećnih okolnosti, jedine koje nije mogao da spase behu njegovi najvoljeniji. Prerana smrt najpre je odnela sinove Mirka i Jovana, a potom i trećeg sina Juga. 1874. godine, izgubio je i dvogodišnju kćerkicu Smilju. Jedan za drugim, život čika Jove i njegove supruge Ruže Milanin potresli su teški gubici. Poslednji je usledeo te iste, 1874. godine, kada velikom pesniku umire i voljena supruga.
Reči koje su ostavile traga o mladoj pijanističkoj nadi
Pored stihova koji su ušli u gotovo svaku dečju zbirku, ispostaviće se da je čika Jova Zmaj imao i istančan osećaj za muzičku kritiku. Tome nije kumovao samo dar za pisanje, već i zavidno poznavanje muzičke umetnosti. Maja 1872. godine, u novosadskom listu „Zastava“ osvanuo je napis kakvog bi samo iskusan poznavalac muzike mogao sastaviti, a potpisao ga je pravnik, lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj.
Povod tome bio je koncert koji je u Novom Sadu održala Jovanka Stojković. Jovanka je u to vreme bila cenjena pijanistkinja, oduševljavajući svoju publiku izuzetnom virtuoznošću. Stojkovićevu, inače rodom iz Temišvara, kasnije je podučavao i proslavljeni kompozitor i pijanista Franc List. Otuda je i sama prigrlila romantičarsku crtu i izvodila dela u kojima su njene pijanističke bravure u potpunosti mogle da zablistaju.
Svojim koncertom u Novom Sadu, međutim, nije ostavila bez daha samo oduševljenu publiku. Muzički kritičari – a među njima i proslavljeni novosadski lekar – imali su za osamnaestogodišnju pijanistkinju samo reči hvale. Čuvši Jovankino izvođenje Betovenove „Mesečeve sonate“, Zmaj je, po svemu sudeći, opazio mnogo više od pukog virtuoziteta:
„I sama Klara Šumanka, koja ima toliko dara za Betovenovu muziku, mogla bi u onom sporom i tihom adažiju naći kod Jovanke individualnih nijansi koje bi je pobudile da razmišlja da li nije baš u tome malaksalom tempu veći efekt nego u prehitrenom kao što se često sluša u koncertima novijih umetnika, a naročito Rubinštajna. Koliko je u prvom delu te Sonate pokazala umetnica kritičkog dara, toliko je u poslednjem pokazala tehničke hitrine..."
Mada bi se laici zasigurno pomučili da ga rastumače, ovakav kritički osvrt svedočio je koliko je čika Jova Zmaj poznavao, a nadasve razumeo umetničku muziku. Stoga se, od kritika osvanulih nakon koncerta mlade pijanistkinje, upravo njegova našla među istaknutijim.
Jovanka Stojković, pak, nastavila je da koncentrira i izvesno vreme je u Beogradu radila kao privatni učitelj muzike. Otisnula se nakon toga u Mađarsku, gde ju je upravo Franc List nazvao svojim najboljim đakom. Poznati klavirski virtuoz u to vreme je izjavo i da Jovanku smatra „prvom pijanistkinjom današnjega veka“.
Njen tadašnji kritičar, pak, ostao je posvećen lekarskom i spisateljskom pozivu. Do kraja života, Jovan Jovanović Zmaj postaće i mnogo više od toga. Od prevodioca i dramaturga beogradskog Narodnog pozorišta, do urednika dečjeg lista „Neven“, isticao se kao gospodin višestrukih talenata i izuzetne vrednoće. U svojim muzičkim osvrtima spajao je znanje i istančan sluh, a zahvaljujući, između ostalog, i pesnikovoj kritici, ostalo je traga i o talentu mlade pijanistkinje Jovanke Stojković.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / Jumpstory
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
