Pirotski ćilim je tapiserija izvanrednog kvaliteta i umetničke vrednosti. U sebi nosi tradiciju, magiju, mistiku... Izuzetno je zahtevna za izradu, a lepota joj je bledi ni nakon 200 godina. Evo prilike da se malo bolje upoznate sa ovom nesvakidašnjom veštinom i sa „tepihom“ kraljevskih dvorova, ali i momačkih soba i snajinih želja budućoj svekrvi.
Istorija pirotskih ćilima
Iako se pirotski ćilim vezuje za Osmansko carstvo koje je stolećima boravilo na ovim prostorima, verovanje da su Turci doneli ovu divnu tradiciju pletenja je pogrešno. Pirotski ćilim je, ipak, autentični produkt ovog kraja i ljudi koji su živeli (i žive) u njemu. S obzirom na to da se ovaj gradić nalazi u kotlini koja ima ulogu svojevrsne zaštite i izolacije stanovništva, Piroćanci su mogli da vode relativno miran život. Muškarci su se bavili stočarstvom, a žene domom i izradom različitih tkanina u slobodno vreme.
Pramenka – autohtona sorta ovce koja ovde živi, daje vunu izvanrednog kvaliteta od koje su vredne žene počele da pletu ćilime po kojima će postati poznate. Relativno kasno razvijaju ovu veštinu, odnosno, tek u 19. veku, ali koristeći vrlo raznorodne motive čija je osnova duboko ukorenjena u tradiciji naroda ovog kraja. Međutim, rado su preuzimali ideje od različitih naroda koji su boravili ili prolazili tim prostorom.
Foto: Wikipedia / "Zorica" - Izrada pirotskog ćilima nekad
Ono što je karakteristično za pirotski ćilim jeste da on nema naličje već se obe strane mogu koristiti kao lice. Jednim delom, razlog ovome je taj što se pravi od izuzetno kvalitetne vune, koja, u kombinaciji sa vrhunskom metodom izrade, daje ćilim nesvakidašnjih motiva i kvaliteta. Svaka strana može se koristiti najmanje jedan vek.
Kako se postiže ovako visok nivo kvaliteta? Prvenstveno je veoma važna obrada sirove vune koja se upreda izuzetno tanko. Kako je izrazito izdržljivo, a malog promera, nit može da se vrlo gusto sabije tokom tkanja. Na ovaj način, ćilim ostaje lagan, a veoma izdržljiv i otporan na habanje.
Ćilim bi obično tkalo od dve do deset žena na vertikalnim razbojima. Pravljeni su od vrlo fino i ravnomerno upredene vune koja je bila meka, elastična i sjajna. Što je kvalitetnija vuna i izrada osnove ćilima to je i on kvalitetniji. Za farbanje vune u različite boje, koristile su se uglavnom biljke, lišće, razno korenje ili plodovi. Često bi se dodavale kiseline, baze ili hemijski elementi te bi nastajale boje poput aleve (crvena), karaveđija (boja kafe), đuvez (bordo), modra, višnjerenđija (boja višnje), otvoreno ili zatvorenoplava.
Ornamenti na ćilimu
Ornamenti pirotskog ćilima izuzetno su važni i kompleksni. Oni su sama srž ove tapiserije i ne predstavljaju proste geometrijske figure, već čitav jedan jezik, predanje, kulturu... U njima se mogu videti i motivi iz udaljenih krajeva koji su, različitim putevima, uplovili u ovaj deo naše zemlje. U ornamente su utkana naša verovanja, mitologija stare paganske vere kao i njegov misticizam. Šare pirotskog ćilima u sebi kriju zaštitno i magijsko dejstvo. Svaki čvor, linija, cvet ili ptica imaju svoje značenje i svoju svrhu. Zbog toga se različiti motivi rade u zavisnosti od želje njegovog „dejstva“ kako za onoga ko ga radi, ali tako i za onoga ko ga kupuje ili kome se poklanja. Prema predanju, nekada davno, devojka nije mogla da se uda ukoliko nije znala da tka ćilim. Ovaj ručni rad nije bio samo način zarade za siromašne devojke, već su tkale cure i iz bogatih kuća. „Tkati i to znati“ bila je stvar prestiža. Kroz šare i ornamente ogledala se spretnost devojaka, ali i njena inteligencija da utka skrivene simbole i poruke, kao i svoje želje i nadanja.
Zanimljivo je da bi buduća mlada za svoju svekrvu tkala ćilim – svekrvin jezik, koji prikazuje kaktus u cvatu. Motivacije za ovako neobičan dizajn bila je da se svekrvi dodvori i da je „raskravi“ kao i pokazivanje dobre volje da njihov budući odnos ne bude trnovit već neobičan i lep poput rascvetalog kaktusa.
Foto: Wikipedia / Orjen
Jedna od najpoznatijih i najtraženijih šara jeste „šara namenjena muškarcima“ i zove se „bombe“. Još dok je u procesu izrade, ova šara namenjena je muškoj deci. Čim se dečkić rodi, neko od rodbine odmah bi poručio da mu se izrade „bombe“ koje daju snagu i energiju. Pored toga, obavezno se „ugrađivala“ šara koja daje moć rasuđivanja, upravljanja i ona koja pomaže da dete razvija nasledne i stečene sposobnosti. Mladići bi, neretko, svoj ćilim nosili pri odlasku na fakultet, kada bi se skućili ili oženili. Za njega je uvek i svuda bilo mesta.
Neka osnovna podela motiva pirotskih ćilima:
- Kornjače
- Sofre
- Gugutke
- Kuke
- Perca
- Čenđele i drugi
Sa druge strane, imamo i vrstu stilizacije:
- Vegetabilne
- Antropomorfne
- Figuralne
- Zoomorfne
- Arabeske i druge.
Prema načinu prikazivanja imamo stilizovane ili geometrijske šare, kao i naturalne. Kombinuju se po principu simetričnosti – boje moraju biti postojane i jasne, žive, a sama lepota ćilima ogleda se u skladnoj kombinaciji šara.
Zanimljivo je na koji način pirotski ćilimi dobijaju nazive, odnosno po šarama u polju. Ćilim ima svoje tačno definisane i utvrđene delove:
- Rese (kada se istka ćilim preseku se noseće niti i on se skine sa razboja, nitnasti ostaci osnove vezuju se u snopove koji se grupišu, vežu u čvor i ostave da vise kao dodatni ukras nekih 15-20 cm)
- Spoljašni ćenar (predstavlja spoljašnju ivicu koja uokviruje ceo ćilim. Na spoljnoj strani ona je uvek ravna, dok je na unutrašnjoj uvek izlomljenog oblika. Spoljašnji ćenar najčešće je širok 3-5 metara, uvek se radi u jednoj boji i nema šare).
- Ploča (ploča predstavlja borduru oko celog ćilima i predstavlja najvažniji deo ćilima jer mu daje lepotu. Najčešće je jarkobele boje ili blago žućkaste. Ploče imaju svoje motive koji mogu biti u obliku nazubljenih rombova, ptičica u letu, starinske stolice, pera ptice, jezičak plamena, kornjača sa 4 opružene noge ispod oklopa, nara, stilizovan zmaj u pokretu, stilizovan leptir i mnogi drugi.
- Unutrašnji ćenar (obično je oivičen zupcima ili kukama, a od šara najčešće ima bademčiće, ibrike, češljeve, ruže, gugutke, ptice, lutke, mali cvet i druge).
- Polje (predstavlja središnji i najlepši deo ćilima. Šare koje se nalaze u samom polju daju naziv tom ćilimu – sofra, lavlje šape, stolica, plamen ploča, perce ploča, đenđel ploča, ogledala, narovi, kuke, leptir ploča, ploče sa cvećem, voćem i drugim ornamentima...).
Pirotski ćilim kao znak prestiža
Kraljica Draga bila je prva koja se zaljubila u lepotu i nesvakidašnjost pirotskih ćilima. Popularizovala ga je i uvela ga u kraljevski dvor, a time i u visoko društvo. Postao je obavezan deo gotovo svake dvorske odaje, ali i ostalih rezidencija, letnjikovaca i drugih domova u kojima su kraljevske porodice boravile. Ubrzo, svaka kuća koja je držala do sebe imala je najmanje jedan komad ovog tkanja, a uglavnom su imali po daleko više. Dame iz beogradskog visokog društva prosto su bile zaljubljene u pirotske ćilime. Dokaz popularnosti pirotskog ćilima bila je i činjenica da su, za vreme Drugog svetskog rata, samo iz beogradskih stanova okupatori su opljačkali i odneli nekoliko hiljada ovih tkanina. S obzirom na trajnost tkanja i kvalitet vune, zasigurno se i dana neki od njih mogu naći u nemačkim domovima.
S obzirom na to da je izrada pirotskog ćilima izuzetno teška i zahtevna i da je za samo 80 kvadratnih centimetara neophodno uložiti mesec dana predanog rada, a za celu tapiseriju i preko dva meseca, pirotski ćilimi dostigli su izuzetnu cenu na svetskom tržištu. Danas se prodaju i za nekoliko stotina evra po metru kvadratnom. Oni stari, autohtoni, imaju antikvarnu vrednost koja se kreće i po nekoliko hiljada evra.
Foto: Wikipedia / Orjen
Kako je nastala šara „Kraljičin rukav“
Neposredno pre rasplamsavanja Drugog svetskog rata, u zgradi suda tkalje iz Pirota radile su na izradi ćilima za Beli dvor, a koji je trebalo da iznosi 35 metara. Jednom prilikom, sama kraljica Marija došla je da pogleda kako napreduje tkanje. Tom prilikom izvela je jedan deo ćilimarki na ručak. Nažalost, nekim čudnim odabirom radnica, među onima koje su pozvane na obed sa kraljicom, nisu se našle najbolje, već neke žene koje razboj jedva da su videle. Vredne nepozvane tkalje su se naljutile i dogovorile da sutradan bojkotuju kraljicu i ćilim i da ne odu na posao. Ne lezi vraže, njihov plan se pročuo, a kako kraljica nije smela biti osramoćena, žandarmerija je otišla u kuću svake od tkalja i, jednu po jednu, na konjima, dovodila u zgradu suda da rade. Međutim, među ženama koje su bile sa kraljicom na ručku, potkrala se i jedna žena koja se razumela u razboj i čari izrade ćilima. Njoj se neizmerno dopala izvezena šara na kraljičinom rukavu košulje koju je nosila tog dana. Veštom rukom je nacrtala skicu i prenela je u proces tkanja. Tako je nastao motiv koji se i danas vrlo često koristi prilikom izrade pirotskih ćilima.
Zaštita porekla pirotskog ćilima
Na zaštiti i autentičnosti pirotskih ćilima vredno se radi već dugi niz godina. Tako je izrađen set pravila i standarda koji se moraju ispoštovati kako bi ćilim mogao dobiti oznaku geografskog porekla. U samom Pirotu postoji i Komisija za kontrolu izrade i proizvodnje pirotskog ćilima kako bi se zaštitile geografske odlike porekla ovog ćilima. Ova pravila obuhvataju i tačne dimenzije ćilima kao i šare i motive koji se na njima mogu naći, ali i sve delove tapiserije, o kojima smo ranije govorili. Specifikacije su izuzetno precizne te se lako može odrediti da li ćilim ispunjava sve uslove da dobije certifikat kvaliteta i geografskog porekla.
Godine 2012. UNESCO je pirotski ćilim uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva i to ne samo radi odavanja priznanja majstorstvu izrade već uloge koju ćilim igra u očuvanju kulturnog identiteta ove regije.
Pirotski ćilim nije samo pokrivač za pod. On predstavlja istoriju i kulturu Srbije, umetnost i umešnost izrade, a on sam, poput platna, može nam ispričati priču o prošlosti i budućnosti. O nadanjima i snovima. Pirotski ćilim poziva ceo svet da se zagleda u njegovu lepotu, simboliku i trajni legat ove tradicije koja prevazilazi vreme i granice.
Autor teksta: Ivana Radojičić
Autor fotografije: Depositphotos
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
