Umirujuće, ritmično klaparanje i povremeni "zvrrrrrrrnd" koji upozorava pešake da dolazi. Gradski prevoz u kome vožnja postaje romantična avantura, a pogled iz sedišta pomalo snen i zamišljen pravi su sinonimi za vožnju tramvajem. Još od kako ga je vukla konjska zaprega, pa sve do modernih električnih "šinohodača", tramvaj je fascinirao i mamio ljude mameći im osmehe.
Istorija tramvaja u Srbiji praktično je počela na prelazu 18. i 19. veka. Bila je to prva velika novina u prestonici koja se poklopila sa oslobođenjem od turske vlasti i, kao takva, bila je osuđena na tople emocije koje su se sačuvale do danas.
Iako tramvaje u Srbiji danas vezujemo samo za Beograd, nekada su meko klaparali i ulicama Novog Sada, Subotice, kao prvog grada koji je imao tramvaj na našim prostorima i Niša.
Foto: GSP Beograd - Prvi "konjski tramvaj" u Beogradu po ugledu na Njujork, Pariz, London i Berlin
Prva tramvajska linija u Beogradu
Zvono tramvaja sa konjskom vučom u Beogradu se prvi put začulo 14. oktobra 1892. godine. Linija je ponela oznaku "1" i, pomalo ekstatične putnike, vozila je od Kalemegdana pa sve do Slavije.
Za ovo vreme skromni vagon vukla su dva konja koja su radila u smenama od po dva sata, a za tramvajem su sve vreme trčala deca uz glasne povike. Gospoda u šetnji skidali su šešire u znak pozdrava putnicima i čudu od dve konjske snage koje je jezdilo kaldrmom brzinom od skoro 10 kilometara na sat.
Međutim, ova linija relativno brzo je ukinuta budući da je, usled konfiguracije terena i strimih ulica, nekoliko puta došlo do prevrtanja tramvaja. Zato je trasa izmenjena, a na novoj ruti natala je današnja kružna linija broj "2".
Samo dve godine nakon puštanja prve tramvajske linije sa konjskom zapregom, u Beograd je sprovedena elektrifikacija pa su električni motori zamenili životinje. Prvi beogradski električni tramvaj imao je nadimak "Čičica" i veselo je "štrapao" prestoničkim ulicama utirući put današnjem tramvajskom saobraćaju koji od 1985. vozi i preko mosta na Savi spajajući Novi i Stari grad.
Foto: Fortepan / MAGYAR BÁLINT - Subotički tramvaj
Od Subotice do Palića direkt tramvajem
Prvi tramvaj u Srbiji vozio je u Subotici (doduše grad se tada nalazio pod Austrougarskom), a počeo je sa radom 7. septembra 1897. godine. "Paklena kočija" kretala je od Somborske kapije, pravila pauzu u Malom Bajmoku, a zatim nastavljala da klacka do Palićkog jezera.
Subotički tramvaj vozio je sve do 1974. godine kada su putnici prešli da se truckaju do Palića u autobusu čija karta beše toliko jeftinija da je tramvaj otišao u istoriju.
Inače, veoma je interesantno da Subotica nikada nije imala tramvaj sa konjskom vučom već je odmah sve radilo na struju budući da je električna mreža već bila postavljena.
Foto: Fortepan / NÉGYESI PÁL - Tramvaj u Novom Sadu, danas pešačka zona
Srpska Atina na šinama
Na početku 19. veka Novi Sad je bio grad koji se brzo razvijao. Ljudi su žurili njegovim ulicama i samo je bilo pitanje trenutka kada će gradski prevoz u ovom, tada austrougarskom gradu, stupiti na scenu.
Napokon to se dogodilo 30. septembra 1911. godine kada su električni tramvaju počeli da rolaju ulicama "Srpske Atine", samo godinu dana nakon sprovođenja elektrifikacije.
U samom startu postojalo je 19 linija kojima su vozili tramvaji, međutim, grad se brzo širio pa se, dve decenije kasnije 1930. počelo sa uvođenjem autobuskih linija koje su pretile da istisnu tramvaje.
Ipak, "električne kočije" su se nekako održavale i čak su obnovljene nakon rata 1945. godine. Nažalost, autobusi su na kraju odneli prevagu i 1958. tramvaji su povučeni sa ulica Novog Sada.
Priča o novosadskim tramvajima još nije dobila svoj definitivni epilog. Naime, 2011. pokrenuta je inicijativa i predstavljeni planovi za ponovno uvođenje tramvaja. Mreža bi trebalo da se sastoji od pet linija i ima ukupnu dužinu od 92,5 kilometara, a kakva je budućnost ovog projekta, ostaje da se vidi.
Foto: Wikipedia / LAz17 - Niški tramvaj sredinom tridesetih 20. veka
Novogodišnji poklon za Nišlije
Niške ulice dobile su tramvaje tek nakon Prvog svetskog rata - 1928. nakon što je grad dobio odštetu od Nemačke. Iznos od 21.274.928 dinara potrošena je za izgradnju mreže i kupovinu tramvaja, a paralelno je proširena i elektrifikacija u gradu.
Sami tramvaji u Niš su došli na Novu godinu - 31. decembra 1922. godine. Kako se tada pričalo po gradu, u pitanju su bila polovna vozila iz Berlina čija marka i model nisu bili poznati. S druge strane, ing. Nenad Govedarović u svojoj knjizi "Tramvaji u Srbiji 1892-2008" navodi da su u pitanju bili tramvaji marke "HAWA", dok je Udruženje ljubitelja niških tramvaja pronašlo originalne putne naloge u kojima se navodi da su tramvaji marka i tip: Bergman, sa 55 + 55 konjskih snaga.
Kako bilo, niški tramvaj je vozio na relaciji Železnička stanica - Niška banja (karta je koštala 5 dinara).
Autobusi su i u Nišu učinili da tramvajima odzvoni tog 10. avgusta 1958. "Politika" je tog dana pisala da je više od 10.000 ljudi došlo da isprati tramvaje, a da je vožnja tog dana bila besplatna.
Inače, nakon povlačenja niški tramvaji su iskorišćeni za pravljenje vikend naselja u Niškoj Banji. Ovo naselje je 2007. proglašeno za ruglo od strane opštinskih vlasti tako da su uništeni svi izuzev jednog za koji je planirana restauracija.
Inicijativa za vraćanje tramvaja u Niš pokrenuta je 2009. godine, a 88,7% Nišlija, kako procenjuju istraživanja, volelo bi da se tramvaji vrate na ulice.
Kragujevački planovi
Ova priča ne bi bila kompletna ako ne spomenemo i kragujevački tramvaj. Istina, on nikada nije postojao, ali je bio tako željen.
Kragujevački tramvaj se prvi put kao ideja spominje 1911. pod parolom - "Za unapređenje Kragujevca".
Balkanski ratovi stopirali su izgradnju prvi put, a zatim je isto učinio Drugi svetski rat. Danas se ova ideja suočava sa nekoliko problema od kojih su najveći nedostatak novca i uske ulice u kojima većinom nema dovoljno mesta za postavljanje šina.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / Xenophon
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
