Selo Slavinja na istoku Srbije, sa samo nekoliko desetina stanovnika, odaje dojam tek još jednog u nizu živopisnih planinskih sela. Smešteno je na obroncima Stare Planine, na oko 30-tak kilometara od Pirota.
Ipak, priroda ponekad ima običaj da sakrije svoje lepote, a onda nas iznenadi kada za njih doznamo sasvim slučajno. Tako je i u ovom seocetu sakrila milionima godina star kanjon Rosomače, reke koja je od staroplaninskih stena načinila očaravajući prizor.
Foto: Wikipedia / Marko.vl
Kanjon u stenama iz doba jure
Na putu od Stare planine do reke Visočice ka jugu, Rosomača je još pre podosta miliona godina počela da se useca u slojeve krečnjačkih stena. Iako ne suviše velika, najpre je probila pećinu. Tavanica pećine je pod dejstvom prirodnih sila vremenom počela da se urušava, a reka je svojom silinom „ogulila“ i izdubila okolne stene. Na mestima gde se sa slapova obrušavala u korito, nastao je Rosomački kanjon.
Strme litice, zahvaljujući rečnom toku, pri dnu su dobile udubljenja u obliku virova. Svojim izgledom podsećaju na lonce, te je kanjon dobio i alternativno ime Rosomački lonci. Zovu ga još i Rosomačko grlo, ali i Slavinjski lonci zbog neposredne blizine istoimenog sela.
Sam kanjon, na svojih blizu 800 metara nadmorske visine, prostire se do susednog sela Rosomač. Iako jedinstveni po geološkim i geomorfološkim karakteristikama, Rosomački lonci predstavljaju dokaz da priroda svoja čuda ume da stvara i „u malom“. Kanjon, naime, nije širi od 5, niti duži od 5 metara. Visina strmih litica ne premašuje 70 metara, a širina njegovih „lonaca“ može ići i do 4 metara u prečniku.
U samom koritu reke, sile prirode su udesile i niz vodopada i slapova veoma interesantnog izgleda. Stene koje je zasekla Rosomača, duž celog kanjona otkrivaju i pravilne horizontalne pruge. Taložene milionima godina, starost im seže do jurskog perioda.
Foto: Wikipedia - Marko.vl
Otuda u njima i fosilnih ostataka organizama koji su obitavali u najvećim dubinama mora. Silazak do lonaca u koritu Rosomače gotovo je nemoguć zbog strmog reljefa, a čak i u najtoplijim letnjim danima, temperatura vode ne premašuje 5 do 6 stepeni.
Samom kanjonu, ipak, nije teško prići: iz sela Slavinja ka njemu vodi tok reke Rosomače, a do vrha se stiže usponom uz stene obrasle travom i niskim rastinjem. Sam uspon ne zahteva previše napora. Pogled sa visine ka prozirnoj vodi – naročito sa leve ivice kanjona – vredan je svakog koraka.
Za sve koji bi želeli da ga ovekoveče, savet je da posetu kanjonu organizuju tokom letnjih meseci. U obližnjem selu Visočka Ržana posetioci mogu potražiti privatni smeštaj u autentičnim, starinskim kućama od kamena. Vredna obilaska je i četiri veka stara crkva Svetog Đorđa u Slavinji, dok obližnji Park prirode „Stara planina“ obiluje prelepim, bistrim vodopadima.
Jedan od najpoznatijih je 15 metara visoka Tupavica. Prozirna voda spušta se niz crvene stenovite „stepenice“, a vodopad se nalazi u blizini sela Dojkinci na nadmorskoj visini od 1.050 metara. Dešava se, ipak, da Tupavica preko leta presuši, te ju je najbolje posetiti tokom prolećnih i jesenjih meseci.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / Nikola Veljković
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
