Smešteno na istočnim obroncima Zlatibora, na 30 kilometara od Užica i isto toliko od turističkog centra Kraljeve Vode, ovo pitomo mesto predstavlja pravi muzej na otvorenom u kome se i dan danas sa velikom pažnjom i ljubavlju čuva kultura i način života iz nekih ranijih vremena.
Sirogojno je u svetu postalo poznato i po svojim pletiljama, čije su kreacije dospele do modnih pista Pariza, Njujorka i Moskve. Danas džemperi, čarape i nazuvci, delo spretnih ruku i živopisnih boja, predstavljaju nezaobilazni suvenir brojnih posetilaca koji svake godine posećuju ovo selo “kao sa razglednice”.
Selo Sirogojno
Kada i ko je osnovao selo Sirogojno, danas nije poznato. Prvi spomen vezuje se u turskom popisu s kraja 15. veka kao “selo Sirogojna”, a od 16. veka i pod današnjim imenom. Poreklo imena je, takođe, nepoznato. Neki smatraju da je ime mesto dobilo po zasadima krušaka, koje su nazivane “sirenjaci”.
Sledeći važan datum u istoriji sela je izgradnja Crkve Svetih apostola Petra i Pavla, koja se vezuje za 1764. godinu, datum koji je zabeležen uz potpis freskopisca Simeona Lazovića. Crkva se nalazi na uzvišenju u samom centru i pravi je svedok razvoja sela koja se od početka 19. veka razvijalo oko njene porte. Vremenom selo dobija i svoju školu, kafane, pekaru. Posebno je značajno osnivanje Zemljoradničke zadruge 1924. godine kojom su lokalni domaćini dobili priliku da svoje proizvode plasiraju na tržište prvo Kraljevine, a potom i SFRJ. Selo je poznato i po narodnom-heroju Savi Jovanoviću Sirogojnu, dečaku-bombašu. Uspomena na njega zabeležena je i u filmu "Boško Buha", a zanimljivo je da je to prva filmska uloga našeg proslavljenog glumca i režisera Dragana Bjelogrlića.
Svoj današnji status selo može da zahvali pletiljama zahvaljujći čijim veštim rukama je šezdesetih godina jedno seoce iz daleke Srbije postavljeno na modnu mapu sveta.
Džemperom u svet
Glavni “krivac” za ovaj proboj bila je kreatorka Dobrila Vasiljević Smiljanić koja se šezdesetih godina povezuje sa zlatiborskim pletiljama koje su osnovale svoju sekciju u okviru Zemljoradničke zadruge. Vekovima unazad na ovim prostorima vuna je bila osnova gotovo svih odevnih predmeta. Domaćice su za potrebe ukućana od vune plele džempere, čarape, čakšire, nazuvice, kape, koje su zimi štitile od hladnoće koja ulazi u kosti, a leti pružale prijatno rashlađivanje kada “zapeče zvezda”. Ono što je danas gotovo zaboraljeno je da su ove rukotvorine uglavnom bile tamnih tonova, bojene bojama koje su mogle da se dobiju iz same prirode. Živahne boje i prepoznatljive motive, koje danas vezujemo za džempere iz Sirogojna, uvodi upravo gospođa Dobrila.
Radeći sa pletiljama, kreatorka od svakodnevnih predmeta stvara prava mala remek-dela u čijim se bojama i cvetnim motivima oslikavaju sve lepote Zlatibora. Malo po malo, krug pletilja se širi, te je u jednom trenutku na ovim poslovima bilo angažovano čak 2500 žena iz zlatiborskog kraja.
Zahvaljujući njenom trudu i radu, kreacije sa obronaka Zlatibora dospele su prvo u ruke ondašnje jugoslovenske elite, a zatim i na stranice svetskih modnih časopisa. Priča kaže da je i sam mag svetske mode, Pjer Karden, želeo da džemepere iz Sirogojna izlaže u Parizu. Imao je samo jedan uslov – da se umesto imena pletilja na odevnim predmetima nađe njegovo ime. Žene su ovaj predlog odbile, čime je sačuvan autentičnost proizvoda.
U skorije vreme, posao Zadruge preuzele su manje porodične firme koje i danas ove živopisne kreacije distribuiraju širom sveta. Sećanje na gospođu Vasiljević Smiljanić i pletilje čuva se u Muzeju pletilja, jedinstvenom u svetu.
Muzej na otvorenom "Staro selo"
Prateći uspeh zlatiborskih džempera, rodila se ideja da se od progresa i zaborava spasi jedan deo seoske kulture. Tako je 1980. na osnovu projekta arhitekte Ranka Findrika i u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture počela izgradnja Muzeja na otvorenom “Staro selo”.
U okviru muzeja nalaze se dve celina. U prvoj se nalaze dve autentične kuće sa okućnicama koje su rekonstruisane i konzervirane. Posetioci mogu da vide kako je izgledala karakeristična dinarska brvnara, te kako su naši preci živeli u ovim ni malo pristupačnim krajevima. Svi objekti su opremljeni pokućanstvom i oruđem koje je korišćeno, a potom prikupljeno za potrebe muzeja u zlatiborskom kraju. Tu se nalazi i prava bašta, čobanski stan u kome su tokom leka boravili čobani sa stokom, zanatske radionice i učionica.
Drugi deo muzeja čine kuće koje su zadržale svoj izgled, ali im je promenjena namena. U pitanju su objekti za turiste, te prilikom obilaska muzeja možete posetiti prodavnicu suvenira, probati zlatiborske specijalitete u krčmi ili prenoćiti u nekom od konaka. Pored svakodnevnih aktivnosti, Muzej ima i vrlo aktivan kulturno-umetnički program, te tokom letnjih meseci možete posetiti vašar starih zanata, reviju antropološkog filma, muzički festival “Svet muzike”, razne izložbe, a postoje i posebni programi za decu.
Muzej na otvorenom “Staro selo” otvoren je za posetioce tokom čitave godine, leti od 09 do 19 časova, a zimi od 09 do 16 časova. Za sve one koji žele da zakorače u ovaj uspavani svet i bar na trenutak osete topline starog ognjišta, cena ulaznice je simbolična – 150 dinara, sa popustima za decu, studente i grupe.
*Naslovna fotografija: Depositphotos / zm_photo
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
