Navikli smo da ih mahom gledamo kao glavne „junake“ dokumentaraca na krimi-programima. Sa zapletom rastu i brojke onih koji su stradali od njihovih (ne)dela, a povremeno se nametne i koji zbunjujući zaključak: naime, počinioci (još ako su serijski) nikada ne odaju utisak podmuklih i opakih persona.
Tim pre što se se među njima ponekad nađe i kakva majušna, nasmejana bakica. U komšiluku je najčešće omiljena, pritom prva plati sve račune, a uvek ima i pokoju mudru reč da uputi mlađima.
Upravo takva beše i baba-Anujka. Dobroćudna starica nasmejanog lika živela je u Vladimirovcu, malom mestu na oko 25 kilometara od Pančeva. Baba-Anujka je odista bila miljenica svojih suseda - njen dom bi katkad zaličio na ispovedaonicu, a ona bi, puna saosećajnosti, uvek našla načina da pomogne.
Zanimljivo beše i to što je u svom pomaganju bila vrlo učinkovita. Za svakoga ko bi joj se požalio, problem bi nakon izvesnog vremena i doslovno nestao.
Isto bi tako katkad nestajali i oni koji bi joj se požalili. Da se o baba-Anujki snimao kakav krimi-dokumentarac, njena umešnost u rešavanju problema vrlo brzo bi postala sumnjiva.
Ana di Pištonja: smerna supruga i vrsni poznavalac hemije
O životu ove bakice iz banatske ravnice nije ostalo previše crtica iz biografije. Živela je u 19. veku i, kako je sama govorila, rođena je 1837. godine. Pravo ime joj beše Ana Draškin (ili Drakin), a bila je kći imućnog paora koji se iz Rumunije sredinom veka doselio u Vojvodinu.
Porodica se skućila u Petrovom selu, kako se tada nazivao Vladimirovac. Banat je u to vreme bio vojna krajina Habzburške monarhije, a Ana je, zahvaljujući bogatome ocu, imala prilike pohađati dobre škole.
Od svih školskih predmeta, gđica Dra(š)kin je ubedljivo najviše zavolela hemiju. Ipak, nije pošla stopama tada malobrojnih žena-naučnika. Već sa 20 godina se udala za dve decenije starijeg veleposednika s prezimenom di Pištonja (ili Pištov) i sa suprugom pošla živeti na njegovom imanju.
Ana di Pištonja u braku je rodila jedanaestoro dece. Samo jedno je, međutim, doživelo godine punoletstva. Posle 20 godina braka umire joj i suprug, a ona se tada vraća hemiji, svojoj prvoj ljubavi.
Foto: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" / "Vreme", 1929, screenshot
Instant rešenje za sve probleme - i zaista „radi“
Uskoro se o Ani - koju su od milja zvali Anujka - pročuo i veoma dobar glas. Kada joj je suprug preminuo, Anujka je od dela porodične kuće načinila improvizovanu laboratoriju. Vredno proučavajući hemiju pravila je razne smese i napitke, a u celom Banatu je bila poznata kao vrsna travarka i isceliteljka.
Njene kure su naročito bile popularne među damama. One su bile i Anujkine najvernije mušterije, mada se događalo da u laboratoriju navrate i mlađa gospoda. Njima je Anujka pomagala da eskiviraju služenje vojske, jer su od njenih napitaka uspevali da se razbole.
Pritom, i mušterijama je bilo lako doznati za ove čudotvorne proizvode. Anujka je pored laboratorije u to vreme imala i kafanu, što joj je pomoglo da proši isceliteljski biznis na ostala banatska sela. Očito je imala preduzetničkog duha jer je ubrzo upošljavala saradnice širom Banata.
Tako su se širile i preporuke o njenim lekovitim smesama. No, teško da bi ovaj biznis uspeo da nije bilo i potražnje. Anujkini recepti su očito bili veoma efikasni, pa je čitava armija očajnih dama dolazila po spas.
Pritom je baba-Anujka imala i specijalan metod „isceljivanja“: klijentima je bez izuzetka postavljala pitanje: „Koliko je težak ovaj problem?“. Baš poput pragmatičnog naučnika, tako bi saznavala telesnu težinu svojih klijenata. Tako je procenjivala i dozu koja bi uspešno „zacelila“ problem, a klijenti su redom ostajali fascinirani učinkovitošću.
Crveni alarmi i senke sumnje nad Banatom
Baba-Anujka je svoju privatnu isceliteljsku praksu držala punih 40 godina. Za dame i ponekog gospodina njene kure su bile poput magije - uspevale bi svaki put, pročuvši se po Banatu kao „čarobna voda“ i „ljubavni napitak“.
Uz temeljna uputstva za korišćenje, baba-Anujka je smese prepisivala uz naročito „proročanstvo“ - da će problemi njenih klijenata nestati za tačno 8 dana. Tako bi naposletku i bilo, ali uz malu začkoljicu: očajni klijenti bi nakon 8. dana preminuli, čime je i „problem“ bio kao magijom odnešen.
Otuda bi (mada ipak retko) do austrougarskih vlasti stizale i dojave sumnjičavih pojedinaca. Međutim, nadležni bi ustanovili da je baba-Anujka smerna građanka, da uredno plaća poreze i - nikom ništa.
Crvena lampica im se upalila tek nakon sumnjive smrti dvojice muškaraca. Prvi beše Lazar Ludoški, suprug izvesne Stane Momirov, koji je iznenada preminuo bez očitog razloga. Stana se potom preudala, a njenog drugog supruga - kao i njegovog bogatog strica – takođe je dočekala iznenadna smrt.
Pročulo se zatim i o još jednoj porodici Momirov. Naime, Nikola Momirov beše otac Sime i Sofije i, bar po njihovim rečima, čovek preke naravi. Kada je i on iznenada preminuo, istraga je otkrila da su obe porodice od baba-Anujke pazarile čarobni napitak. Tako su i njihovi porodični problemi doslovno nestali.
Foto: Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" / "Vreme", 1936, screenshot
Gorka tajna baba-Anujkinih čarobnih recepata
Prvo suđenje „dobrodušnoj“ bakici održano je 1914. godine u Beloj Crkvi. Istražitelji, međutim, još nisu imali dovoljno dokaza, te je odmah puštena na slobodu. Zasukali su rukave tek krajem 20-tih godina prošlog veka - nakon sumnje da je od Anujkinog leka umrlo čak između 50 i 150 ljudi, zaređali su se pozivi na saslušanje i obdukcije žrtava.
Čitav ovaj proces nalikovao je pravom filmskom trileru. Pre svega, dobar deo Anujkine klijentele odbijao je ekshumaciju ne bi li izbegli da sumnja padne na njih. Drugi, pak, nisu hteli da se dozna da su zapravo i bili upućeni u baba-Anujkine metode rešavanja problema.
S druge strane, protiv Anujke su sada progovorile njene najbliže saradnice. Pojedine su smatrale da za svoj deo posla ne dobijaju adekvatnu novčanu naknadu, što im beše glavni motiv da se same pozovu na saslušanje. Naposletku, svaka od načinjenih obdukcija otkrila je i prave čarobne sastojke po bakinom receptu: arsen i živu.
Otuda je „težina problema“ za baba-Anujku bila i ključan podatak. Znajući telesnu masu žrtve, preciznim proračunima bi odredila i pravu količinu otrova koja bi je zauvek „izlečila“.
Suđenje, smrt i nekoliko nepoznatih detalja
Otkako se u Banatu zahuktala ova detektivska drama, baba-Anujka se suočila i sa optužnicom za ubistvo. Proslavivši 90. rođendan, uhapšena je u maju 1928. godine. Nakon presude donesene jula naredne godine, zbog saučesništva u ubistvu je osuđena na 15 godina zatvora.
O detaljima svog života najviše je sama ispričala tokom suđenja. Ono što je ostalo nejasno jesu godina i mesto njene smrti. Prema jednoj verziji, baba-Anujka je zbog starosti puštena nakon 8 godina u tamnici. Umrla je dve godine kasnije doživevši stotu u svojoj kući u Vladimirovcu. Druga verzija kazuje da je u požarevačkom zatvoru bila sve do početka Drugog svetskog rata. Iz ćelije su je tada pustili nemački vojnici, a umrla je napunivši 104 godine.
*Naslovna fotografija: Freepik/Wikipedia
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
