Na mestu gde se sastaju Južna i Zapadna Morava, na samim obroncima čuvene Mojsinjske Svete gore, nalazi se drevni grad Stalać. Kao i mnoga druge znamenite starine koje svoje poreklo vuku iz srednjeg veka, i nastanak ove tvrđave zavijen je velom legendi i tajni, isprepletanim istorijskim činjenicama.
Todorova kula ili možda dom vovjode Prijezde
Legenda kaže da je u vremenima dok su Osmanlije pedalj po pedalj osvajale Evropu, gradom vladao izvesni vojvoda Prijezda. Bio je jedan od najljućih srpskih velmoža, odani vazal kneza Lazara. Zato je i njegov grad sazidan baš na mestu koje je čuvalo ulaz u Kruševac.
Prijzdina slava bila je nadaleko čuvena, toliko da je i sam turski sultan čuo za njega. Umesto vojskom, odlučio je da na vojvodu zaplaši kako bi mu bez borbe predao grad – šalje mu ultimatum da ili mu preda svoja tri najvrednija dobra: konja Ždrala, sablju i ljubu Jelicu ili će na njega poslati svoju veliku vojsku.
Ali, to je bila greška. Koliko je bila velika Prijzdina vojnička slava, toliko je bilo velika i njegova čast i ljubav prema slobodi. Umesto prihvatanja ponude, odlučuje se na rat. Čuvši ovo, ljutiti sultan okuplja svoje najbolje borce i šalje ih podno Stalaća. Ljuta bitka vodila se iz dana u dan, ratnici su padali sa obe strani. Ali, zla sudbina pratila je Prijezdu. Ni njegova vojna veština ni srčanost njega i njegovih vojnika nisu bili dovoljni da odbiju napade nepregledne turske vojske.
I kao u nekoj šekspirovskoj drami, dolazi do poslednjeg čina. Umesto predaje bira smrt. Prvo je svom vernom konju odsekao glavu da ga sultan nikada ne jaše. Zatim je slomio svoju najbolju sablju, ali jednu stvar nije mogao da učini – da prepusti zloj sudbini svoju voljenu Jelicu. Videvši da je kraj blizu i da su šanse za pobedu male, Jelica se odlučuje za herojski čin – u večnom zagrljaju skaču u ledenu Moravu, zajedno odlazeći u smrt kako bi sačuvali svoju čast i obraz. Saznavši za ovo, u znak odmazde, sultan pali grad i sve one koji su se zatekli u njemu, dižući tragediju na najveći nivou.
Njihova tragična i, možda, romantična priča ostaće do danas sačuvana u pesmi „Smrt vojvode Prijezde“, kao svedočanstvo jednog vremena i sulude hrabrosti. Ali… ostaje pitanje – Kakve veze imaju vojvoda Prijezda i izvesni Todor po kome je najveća kula ovog grada dobila ime? Odgovor je u varljivom narodnom predanju koje je istog mitskog heroja nazivalo i vojvoda Prijezda i Todor, tako da je Prijezdino ime završilo u narodnoj pesmi, a Todorovu u nazivu kule.
Šta više, ova verzija sa Todorom kao vladarem Stalaća ima i svoj poseban zaplet. Naime, dok u pesmi o Prijezdi i Jelici supružnici zajedno okončavaju život, Todor i njegova ljuba nisu bili te sreće. Naime, Todor gine braneći grad, a njegova verna supruga se, ne želeči da padne u ruke turskog sultana, baca sa čuvene kule.
Ko je zapravo sazidao Stalać?
Mada je do danas ostalo nejasno da li su vojvoda Prijezda i Todor ikada postojali, ono što je izvesno je da na ovom lokalitetu postoje arheološki dokazi o postojanju staništa još u davna vremena pre nastanka srednjovekovne srpske države. Smatra se da je grad čiji se ostaci danas vide nastao u vreme kneza Lazara, koji je u Kruševcu sazidao svoju prestonicu. Ovaj grad, dimenzija 300 x 250 metara, smešten je na strateškom mestu kako bi se čuvao prilaz Kruševcu. Bio je, u skladu sa tadašnjim pravilima graditeljstva, sastavljen od dve celine – velikog grada u kojem je živela većina stanara i malog grada u kojem se nalazila palata i koji je bio poslednja linija odbrane. Upravo se u ovoj liniji odbrane nalazila četvorospratna dožon kula znana danas kao Todorova kula
Bio je opasan visokim i dobro utvrđenim bedemima, na kojima se nalazila šetnica, zubnici i ispusti za strelce.
Ipak, sve ovo nije bilo dovoljno da se odbrani od napada sultana Muse, koji ga osvaja i ruši u svom pohodu 1413. godine.
Vremenom je grad još više devastiran, nekada moćne zidine prekrilo je šiblje i trava, a od „srpske Verone“, kako su ga nazivali zbog zlosrećne sudbine njenih poslednjih vladara, ostala je samo legenda.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / CrniBombarder!!!
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
