Niko ne može da porekne ogroman uticaj i ulogu koju je slavni knez Miloš Obrenović imao u formiranju i razvoju naše zemlje, oslobođenju od turske vlasti, nezaustavljivom razvoju srpske privrede, infrastrukture, obrazovanja i kulture.
Međutim, da li ste znali da se pored velikih državnih pitanja knez Miloš Obrenović takođe bavio i brojnim svakodnevnim problemima svog naroda? Među njima bilo je i donošenje posebnog zakona kojim se damama u Srbiji strogo zabranjuje jedna popularna frizura tog vremena.
Ovo nije bio prvi put da je neki srpski vođa imao šta da kaže o popularnoj modi u narodu. Pre kneza Miloša, vožd Karađorđe uveo je zakon protiv muških "perčina", iako je i sam sve do januara 1810. godine nosio dugu kosu u ovom stilu. Izgleda da se knez Miloš slagao sa ovom odlukom, jer je i sam nastavio neumoljiv progon perčina kod muškaraca, a kod žena frizure o kojoj danas govorimo.
Koja je to frizura tako gorko uvredila kneza i da li mu je zaista bilo toliko stalo do modnih trendova tog vremena ili je u pitanju bilo nešto drugo? Ovo je priča o neslavnoj "konđi" i ratu koji je knez Miloš Obrenović poveo protiv nje.
Šta je uopšte "konđa"?
Mali broj ljudi koji danas uopšte zna za ovu reč, verovatno pripisuje ovaj naziv komadu ženske narodne nošnje. U pitanju je ženska kapa, odnosno oglavlje, koja je nekada bila rezervisana za udate gospođe. Devojke su je stavljale odmah po udaji i često se samo po konđi mogla videti razlika između mlade i drugih zvanica na venčanju. U mnogim krajevima udate žene nikada nisu ni skidale ovu kapu posle udaje i imale su obavezu da istu nose do kraja života.
Konđa je od kraja do kraja imala različito značenje i različiti izgled, a bili su i veoma različiti običaji vezani za nju. Dizajn konđe najčešće je uključivao nekakav obruč, ponekada i iglu za učvršćivanje i nosila se na temenu ili oko punđe kao simbol bračnog ili društvenog statusa zavisno od običaja tog kraja.
Međutim po oskudnim podacima koji okružuju rat kneza Miloša protiv "konđe", pre bi se reklo da je u pitanju bio nekakav modni trend koji su pratile dame tog vremena. Za razliku od prilično jednostavnih opisa tradicionalne konđe, ova frizura se opisuje kao izuzetno komplikovan zahvat na kosi koji je uključivao pletenice, komade drveta koji su se uplitali u kosu, igle za učvršćivanje frizure, pantljike koje su se koristile za uvezivanje pa čak i posebne masti koje su se stavljale na vlasi da bi im dale sjajan izgled.
Navodno je ova frizura bila toliko složena i komplikovana, da su se mnoge dame opredeljivale da kosu češljaju samo par puta mesečno i da spavaju u posebnom, polu-uspravnom položaju da bi što duže održale tu fantastičnu frizuru. Čak se navodi da zbog čitave "skalamerije" koju su nosile na glavama za ljubav "konđe", nisu bile u stanju da normalno okrenu glavu već su morale da se okreću čitavim telom.
Bolje se ošišaj, da te ne ošiša knez!
U redu, ali u čemu je problem? Bilo da je u pitanju bila tradicionalna konđa ili pak neki nepraktičan modni trend, zašto je ova frizura zadobila pažnju samog kneza? Zašto je slavni Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, pregovarač sa Turcima koji nam je obezbedio veću autonomiju pod njihovom vlašću i osoba koja je reformisala obrazovanje u našoj zemlji, podelio pažnju između tih ogromnih poduhvata i jedne bezazlene frizure?
Navodno je knez Miloš propisao drakonske kazne za sve buntovnice koje su uhvaćene da i dalje nose konđe posle uvođenja njihove zabrane. Najmanja od tih kazni bilo je javno šišanje, a kasnije je bilo moguće završiti zbog toga i u zatvoru, pa čak i na vešalima. Ali zašto? Zbog čega tako oštre mere?
Odgovor leži u higijeni - ili tačnije, nedostatku iste. Zbog toga što je bilo toliko komplikovano napraviti konđu, veliki broj žena koji je nosio ovu popularnu frizuru izbegavale su da češljaju ili održavaju higijenu kose što je bilo moguće duže, da ne bi morale da je rasture i onda ponovo prolaze kroz taj mukotrpni proces. Nije poznato tačno kakve masti i ulja su takođe koristile za sjaj kose, ali možemo da pretpostavimo da su ona samo pogoršavala čitavu situaciju.
Kao rezultat, javio se veliki problem opadanja kose, ćelavljenja i kožnih bolesti skalpova koje su se širile na lice i telo. U vreme kada lekara jedva da je bilo, a lekova još manje, nije bila retkost da takvi problemi dovedu i do smrti usled infekcije. Knez Miloš rešio je da stane na put svemu tome tako što je udario u srž problema - neslavnu konđu, koja je bila glavni krivac.
Međutim ova odluka naišla je na neočekivani otpor srpskog naroda. Prvo su se javno i otvoreno pobunile žene, koje ili nisu želele da se odreknu omiljene frizure ili pak nisu želele da im knez diktira modne trendove. Negodovanja je bilo svuda, a veoma brzo su se čak i muškarci pridružili svojim suprugama i kćerima u protestima protiv kneza.
Kada je zakon zvanično donet, u prvo vreme su se izvršne vlasti i seoski kmetovi ustručavali da ga strogo sprovode u svojim nadležnostima. Konđe su tako uspele da opstanu malo duže, međutim kako su knezu neprestano stigli sve učestaliji izveštaji o širenju kožnih zaraza među ženskim narodom, odmah su donesene još strože mere.
Knez je zato razglasio da će svako ko ne izvrši slovo Zakona i u čijem području se nađe žena da i dalje nosi konđu biti odmah javno obešen. Znajući veoma dobro da će Knez Miloš i te kako sprovesti ovu meru, zakon je odmah počeo da se sprovodi širom zemlje, uprkos opštem negodovanju naroda. Krenula je opšta racija na konđe i javno šišanje najbuntovnijih "prestupnica".
Milojkina pobuna
U čitavom tom ratu protiv konđi, pročulo se i za slučaj izvesne Milojke, koja je navodno bila buntovnica i galamdžija ali i među ženama poznata majstorica za izradu konđi. Milojka je povela sopstveni rat protiv kneza i njegove odluke, bunila žene protiv zakona i po nekim nalaganjima gotovo dovela do otvorene pobune naroda za ljubav konđi.
Knez se obračunao sa Milojkinom pobunom po kratkom postupku. Veoma brzo, buntovnica je uhapšena i optužena. Doneta joj je presuda da se prve sledeće nedelje, na rano jutro, javno ošiša pred svim svojim sugrađanima.
Izvršenje Milojkine kazne pretvorilo se u pravi spektakl - što su već naslućivali svi njeni susedi koji su je znali od ranije, i upravo zbog toga su se okupili u tolikom broju. Po njihovim svedočenjima, Milojka je bila žena jaka i na snazi i na jeziku, tako da se već unapred znalo da neće mirno pustiti da je tek tako ošišaju.
I zaista, kada su panduri izveli vezanu Milojku na izvršenje kazne, odjednom je počela da se otima i vrišti da se orilo celim selom:
"Zapamtiće Miloš Milojku! Za svaku dlaku iz moje kose iščupaću mu vlas iz brkova!"
Kada su počeli da je šišaju, Milojka se još više razbesnela da su je jedva obuzdali. Po svedočenjima policajaca koji su bili zaduženi da izvršenje presude, toliko je izujedala dvojicu njih da dve nedelje posle toga nisu mogli da sprovode javna šišanja zbog povreda.
Konđe sa perčinima na kraju pale u zaborav
"Pobuna" naroda protiv zabrane konđi na kraju nije dugo trajala - neki kažu da je izgubila polet onda kada je Milojka izgubila svoju čuvenu konđu. Vremenom se narod pomirio sa odlukom kneza, a tome je sigurno pripomogla i činjenica da su se bolesti kože i kose u velikoj meri umanjile povratkom bolje higijene. Vremenom su konđe pale u zaborav, tako da se danas i ne zna za sigurno kakva je tačno frizura bila u pitanju i da li je uopšte imala bilo šta zajedničko sa tradicionalnom srpskom kapom koju su nosile venčane dame ili je samo delila ime sa njom.
Naslovna fotografija: Wikipedia / Auguste Léon
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
