Nekoliko, naizgled mrzovoljnih osobenjaka okupilo se u Kruševcu na Tomindan 19. oktobra 1932. godine. Nisu bili raspoloženi da razgovaraju sa bilo kime. Zapravo i međusobno su razmenjivali tek po koju reč. Razlog skupa bilo je osnivanje Udruženja namćora, baksuza i ugursuza skupljenih pod jednim, neko bi posumnjao, ironičnim imenom - "Dobra narav".
Ipak, ironiji, zapravo, ovde nije bilo mesta. Ova družina pobrala je sve same širokogrude ljude velikog srca koji su, vođeni čovekoljubljem, odlučili da naprave humanitarnu organizaciju kakva ne postoji nigde drugde na čitavom svetu.
Dobra narav baksuza
Kada su se te davne 1932. godine okupili osnivači Udruženja namćora, baksuza i ugursuza ideja je bila da "Dobra narav" bude društvo bez uprave, predsednika, blagajnika, sekretara, zapisničara, pečata i ostalih džidžabidža. Onako pravo namćorsko.
Osnivački kor činili su Miodrag Drenovac i Branko Pavlović, rentijeri, Vlada Valjarević i Milorad Matejević kafedžije, Dobra Minić, advokat, Miladin Urošević, trgovac, Marko Puzić, poslastičar, Rade Krstić, voskar i Dragoslav Bajić, mesar.
Gospoda privrednici odredili su da će društvo imati svog patrona - najbaksuzniji dan u godini Deveti utornik po Božiću. Na taj dan obeležavaće svoju slavu kao centralni događaj i svojevrsnu humanitarnu akciju sa ciljem da se prikupe sredstva i za Vrbicu daruje odeća siromašnim đacima.
Inače, u startu beše odlučeno da se društvu ne mogu priključiti popovi, žandari i oficiri, ali je kasnije odluka promenjena tako da zabrana važi samo za političare.
Baksuzna pozivnica
Već odmah po osnivanju ovom društvu desio se i prvi maler, piše list "Pravda" marta 1938. godine. Naime, pozivnice su bile poslate na mnoge adrese potencijalnih dobrotvora čijim imenima, u samom pismu, behu prišiveni atributi iz naziva samog društva.
Tako se među zvanicama našao i jedan ugledni kruševački apotekar koji se, za nesreću, našao veoma uvređenim smatrajući da nije ni namćor niti ugursuz. Jednostavno, čovek nije znao za društvo "Dobra narav" i njihove ciljeve, pa se, onako propisno ljutnuo i otišao pravo kod sreskog načelnika kako bi podneo tužbu.
Ipak, ova priča imala je srećan kraj. Naime, sreski načelnik, stara dobričina, na apotekarove pritužbe samo je slegnuo ramenima izvadio iz džepa svoju pozivnicu i odgovorio tužiocu da je i on sam član ovog udruženja, a zatim mu sve objasnio.
Kad namćori obeležavaju slavu
Te prve godine slava je proslavljena na vrlo svečan način. Sala kafane "Takovo" bila je prepuna i nije mogla da primi sve koji su želeli da prisustvuju iako je ulaznica bila, tada velikih, 10 dinara.
Kada beše čas da se seče kolač i prikupi odeća za decu prisutnima se obratio advokat Urošević.
„Naše udruženje nema ni uprave ni pravila, a i vlastima nije prijavljeno; samim tim ono je “ilegalno” i pretstavlja jedinstven primer u svom nesmetanom radu, jer izuzetno ne pada pod oštricu zakona o udruženjima.”
Za sve vreme slave ni jedan posetilac odnosno član nije smeo progovoriti ni reči. Ni jedan član nije udostojio pogledom svoga kolegu za stolom, a pred svakim je bila pečena teleća glava i balon sa vinom. Iako su po čitavoj sali bili razmešteni svirci, niko od prisutnih se nije hvatao u kolo već je mogao igrati svako sam za sebe. Od tada, na proslavama društva svira se njihova himna "Baksuzno kolo" koje se igra naopačke.
Inače, tokom slave svi sede okrenuti leđima jedan drugome, a ukoliko neko prekrši pravilo i progovori, plaća novčanu kaznu koju ubacuje u kasu udruženja. Ne mora se posebno naglašavati da se kazna rado i često krši, pa kasa nikada nije prazna, a iz nje se novac vadi kako bi se darovali siromašni učenici.
Inače, domaćin slave često se menja, budući da ovu ulogu na sebe preuzima onaj ko je najviše ubacio u kasu tokom godine.
Udruženje danas
Kruševačko udruženje namćora, baksuza i ugursuza "Dobra narav" obnovilo je svoj rad 1987. godine i od tada do danas obezbedilo je pomoć za više od 2000 đaka. Nijedno od imena učenika kojima su pomogli nikada nisu objavili kako ih ne bi slučajno postideli. Društvo takođe ručnim satom posebno daruje najbolju maturantkinju i maturanta grada Kruševca.
Član ovog divnog skupa može postati svako ko želi da pomogne, a lako može steći i jednu od titula. Prva je baksuz - to je onaj ko se takav rodi, druga je ugursuz - viši stepen baksuza koji nastaje kaljenjem, a treća titula je namćor - stiče se tek nakon godina i godina predanog rada.
*Naslovna fotografija: Wikipedia / Marko Stojanović
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
