Tik kraj zapadne ivice Srbije, između Loznice i Gučeva, šćućurila se Banja Koviljača. Zaištu li leka za telo i dušu, namernike će privoleti ime dobro znano širom zemlje, pa i mnogo šire.
A šćućurena varoš, proslavljena baš zato što nudi tako sveobuhvatni lek, ima mnogo više za ponuditi. Opravdano nosi obeležje „kraljevskog“: od početka prošlog veka, diči se nasleđima iz vremena Kraljevine koje i danas štiti država. Sada su to najstariji stanovnici Banje Koviljače – preko 80 vila, neke i vrlo prijemčivih imena.
Tako ćete usput sresti „Ankicu“, „Sunčicu“ i „Katarinu“. Ili one što imaji samo prezime, poput „Vile doktora Petrovića“ i „Doma Vujića“, ili pak, one sa toponimskim nazivima: „Stražilovo“, „Koviljača“ „Bosna“, „Hercegovina“ i „Dalmacija“... No, samo jedna tradicionalno unosi zabunu svojim imenom. Već decenijama opstaje dilema zbog čega se to „Kur salon“ baš tako zove, i oko toga se katkad još pogađaju i meštani i došljaci.
Holistički tretman po balkanskom protokolu
Nije zalud ovo zdanje najreprezentativnije u varoši, i to ne samo po izgledu. Ugledalo se na ona evropskija, kad su pre više od veka takva zdanja počela nicati i u Srbiji. Ako je svoj „Kur salon“ imala austrijska prestonica, zašto da ga nema i Srbija?
No, nije ni ovaj banjski u potpunosti preslikan. U bečki se, naime, išlo isključivo radi lečenja – lekovita voda bila je najučinkovitija terapija. Tadašnji srpski kralj, Aleksandar I Karađorđević, ovdašnjem je salonu smislio drugačiju namenu.
Tako je 1939. godine i Banja Koviljača dobila „Kur salon“. Ali, gosti ovde nisu sasvim dolazili po preporuci lekara. Na mestu nekadašnjeg močvarnog zemljišta, raskošni dvorac je ugošćavao još raskošnije balove. Na njima se okupljao jugoslovenski i evropski džet-set, pa se i „lečilište“ odmah pročulo kao raj za elitu. Istovremeno, u njemu se, umesto bolničkih i lekarskih soba, odmaralo u salonima. Lek je bila i ukusna hrana u restoranima, a na „fizikalnu terapiju“ odlazilo se u plesnu dvoranu.
Jedino je ime odavalo asocijaciju na lečilište, došavši od francuske reči kura (lečenje, nega). Po svemu ostalom, ovde je kura dobila drugačiji kontekst. Čak i iz najudaljenijih krajeva, elita je u „Kur salon“ dolazila da se razonodi, zapleše i bude viđena na kraljevskim svečanostima.
Odmah se o tome pročulo širom Jugoslavije i Evrope. O događajima upriličenim u omiljenoj banji Karađorđevića redovno su pisali i novinari sa bečkih dvorova. Uvaženi gosti voleli su da pokažu kako na terasama plešu tango, čarlston i valcer – zato su ih i uvežbavali nekoliko meseci pred „nastup“. Sve dok je Jugoslavija imala status Kraljevine, i „Kur salon“ je bio jedno od najelitnijih mesta.
Foto: Wikimedia Commons / Ванилица
Valceri, Bakarat i puni džepovi kelnera – koje su to bile najučinkovitije kure za elitu?
Ako je „Kur salon“ danas jedna od prvih asocijacija na Banju Koviljaču, nije drugačije bilo ni pre tačno jednog veka. Redovno su ga posećivala sva čuvenija imena: od generala i ministara, do Dobrice Milutinovića, Branislava Nušića i „gospođe ministarke“ Žanke Stokić. Ovde se, pored evropskih plesova, čuo i glas Sofke Nikolić – dame koja je, zapevavši „Cojle, Manojle“, proslavila zvuk prave, narodne muzike.
Dobro su prolazili i oni koji su zabavljali bogatu klijentelu. Bakšiš se delio šakom i kapom, pa se dešavalo da konobari, od silnog dobijenog novca, zaborave da podignu plate. Drugačije, je doduše, bilo kod muzičara – oni bi sami plaćali da zasviraju u „Kur salonu“, mesecima čekavši na takvu priliku.
No, nije se džet-seterska gospoda hvalila samo uvežbanim plesnim pokretima. Kada je u „Kur salonu“ otvorena prva kockarnica na Balkanu, valjalo se mašiti za duboke džepove i okušati sreću u ruletu, ajncu i tada najpopularnijoj igri Bakaratu. Ipak. čuveno elitno „lečilište“ našlo se u centru zbivanja i nakon što je bombardovanje jugoslovenske prestonice označilo početak Drugog svetskog rata. Tek punoletni kralj Petar II Karađorđević upravo je ovde proglasio mobilizaciju.
U tom periodu se i okončava glamurozno poglavlje „Kur salona“. Kasnije će postati žrtva nebrige i propadanja, sve dok 2016. godine nije odlučeno da mu se vrati nekadašnji sjaj. Dve godine kasnije, nakon otvaranja obnovljenog zdanja, kraljevska Banja je ponovo dobila svoj najraskošniji dragulj.
Celovečernje „antistres seanse“ i još pokoja anegdota
Iako u međuvremenu zapostavljen, „Kur salon“ nije bio i zaboravljen. Godine 1985., okupio je glumačku ekipu na čelu sa Emirom Kusturicom, pa je kultno lečilište postalo set kultnog filma „Otac na službenom putu“. Četvrt veka kasnije, glumačku ekipu dovodi i Zdravko Šotra, te padaju i kadrovi romantične drame „Nepobedivo srce“.
A osim nekadašnje raskoši, „Kur salon“ je ostao i akter svakodnevnih anegdota. Jedna od takvih, iz davnijih dana, svedoči o nezvaničnom dogovoru ovdašnjih lekara i upravnika kafana i hotela.
Naime, provod u salonu nije bio stran ni gostima upućenim na lečenje. Kad bi posle celonoćnih veselja rano izjutra pošli put bolničkih soba, znali bi naleteti na lekare koji su započinjali smenu. U takvom mimoilaženju, obe strane su prećutno okretale glave na drugu stranu.
Po principu nismo ništa videli – nije se ni desilo, mamurnim pacijentima se tolerisalo sve dok su na vreme stizali na terapiju. Kako i ne bi: bilo je to na zadovoljstvo i lekara i pacijenata, a tek su kafandžije zbog punih kasa zadovoljno trljale ruke. I dokle god su svi srećni i izlečeni – telom, a vala i duhom – kredibilitet kraljevskog lečilišta ostaje potpuno opravdan.
*Naslovna fotografija: Wikimedia Commons / Dekanski
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
