U jesen 2018. godine, do Pariza je stigao jedan vremešni „ćira“. U Francusku se zaputio iz Požege, gde je već više od tri decenije provodio penzionerske dane. Čuvali su ga kao jednog od najdragocenijih u Srbiji, a pre nego što se skrasio na požeškom uskom koloseku, krstario je prugama u podnožju Kajmakčalana.
„Ćirom“ su ga prozvali vojnici sa Solunskog fronta, koji su i prvi taj nadimak skovali za stare lokomotive. Stogodišnjakinji iz Požege je pravo ime bilo „Pešo-Burdon“, a na Solunski front je stigla usred Velikog rata. Tamo je za sobom vukla još 9 vagona – služila je za dopremiti municiju Drugoj srpskoj armiji, a potom i za proboj fronta kada su se srpskim vojnicima pridružili francuski. Prevalila je pre toga i na hiljade kilometara iz „rodne“ Filadelfije. „Preko bare“ je napravljena davne 1917. godine u fabrici „Baldwin Locomotive Works“, ponevši tako ime po dvojici dizajnera: kapetanu Prosperu Pešou i inženjeru Aleksandru Burdonu.
Kao i drugim lokomotivama njenog tipa, dizajneri su joj namenili isključivo vojnu upotrebu. Otuda je nekoliko stotina ovakvih primeraka koristila i francuska vojska, kako bi tokom rata snabdevala utvrđenja na istoku Francuske. Požeški „ćira“ je, pak, godinama kasnije doputovao i do Kostolca, a zbog decenije staža u tamošnjem rudniku, ostalo mu je i odomaćeno ime „Kostolac“.
Od vojničkog asistenta do rudara: putešestvije aždaje sa dve glave
Za lokomotivu koja je nanizala više od 100 leta, „Kostolac“ je ostao po mnogo čemu jedinstven. Između ostalog, to beše poseban tip parne lokomotive proizvedene u svega 420 primeraka. Od „Kostolca“ je bilo još šezdesetak starijih, a prva, napravljena još 1988. godine u belgijskom gradu Tubizu, nosila je ime „Francuska“.
„Kostolac“ – odnosno „Pešo-Burdon“ – izašao je iz fabrike nakon što su proizvodnju započele i SAD i Velika Britanija. Bio je jedan od 200 primeraka napravljenih u Americi, a u međuvremenu su ga srpski vojnici tokom rata preimenovali i kao „dvoglava aždaja“.
Ovaj nadimak dobila je otuda što izgleda kao dve lokomotive spojene u jednu. Sa duplim pogonom, dva kotla i dva ložišta, „Pešo-Burdon“ se mogao bez okretanja povesti u dva smera. Po svemu sudeći, dizajneri su imali na umu njenu vojnu upotrebu, te je „duplirana“ kako bi, ukoliko neprijatelj ošteti jedan od kotlova, i dalje bila upotrebljiva.
Neobičan izgled doneo joj je i status legende na svetskim prugama. Do Srbije je dospela po izbijanju Drugog svetskog rata, nakon što je Nemačka 1940. godine okupirala Francusku. Kada su Nemci preuzeli i tamošnji železnički vozni park, „dvoglava aždaja“ sa fronta je premeštena u Rudnik lignita u Kostolcu
Unikatni „ćira“ u novom ruhu – zaslužena slava legende svetskih pruga
28. avgusta 1951, „Kostolac“ je i zvanično završio svoj radni vek. Sa uzanog rudarskog koloseka od 60 metara, poklonjen je tog dana Železničkom muzeju u Beogradu. Tamo je stigao kao jedan od prvih eksponata, da bi se tri decenije kasnije, prošavši i prve konzervatorske radove, preselio na Odeljenje uskog koloseka u Požegi.
Da li zbog ratne slave ili činjenice da je jedan od malobrojnih u svetu, tek, „Kostolac“ je uspeo da izbegne sudbinu mnogih parnih lokomotiva širom Srbije. Od propadanja ga je spasla još jedna restauracija – dobio je 2012. godine „generalno čišćenje“, a zasijao je i svežom, sivkastom bojom. Nekoliko godina kasnije, prvi put se progovorilo i o njegovom putešestviju do Pariza.
Dok su se o proslavi stogodišnjice Velikog rata još krojili planovi, iz Francuske je stigao predlog da se „srpski ćira“ nađe na izložbi koja će tim povodom biti upriličena u Parizu. Ideja je, zapravo, bila obostrana: iza nje je stalo francusko udruženje ljubitelja lokomotiva Tako de Lak (Tacot des Lacs), u čije ime je istupio dugogodišnji počasni član Petar – Pepi Petrović.
Uz podršku francuske ambasade i Saveza Srba u Francuskoj, Petrović se uhvatio pregovora oko transporta „dvoglave aždaje“. Njen put se, međutim, odužio na gotovo dve godine, budući da je dozvola zapela u vrtlogu državne administracije.
Foto: Wikipedia/Falk2
Put do Pariza, duži od solunskih pruga
Ne odustajući od nauma da „Kostolac“ postane jedna od zvezda pariske izložbe, inicijativi se pridružio i Anri Lakaj, penzionisani francuski admiral i predsednik Memorijala Solunskog fronta. Na svečanosti kojoj bi prisustvovali državnici iz celog sveta, dvoglavi ćira bi zaista bio unikat – ne samo kao jedina lokomotiva na izložbi, već i stoga što je od tog tipa lokomotive preostala još jedna jedina u svetu.
Drugi takav primerak, koji nije u voznom stanju, smešten je u Saobraćajnom muzeju u Drezdenu. Sem toga, „Kostolac“ je svoju vrednost opravdao i kao deo srpske nacionalne istorije. Zbog svojih godina i jedinstvenih tehničkih karakteristika, a potom i uloge u svetskoj istoriji, u Srbiji je proglašen kulturnim dobrom.
To je već bilo dovoljno razloga da i posetioci izložbe dobiju priliku da ga vide. I dalje beše reč o lokomotivi koja je služila i francuskim saveznicima, pa je planirano da nakon izložbe još neko vreme ostane u Francuskoj. Valjalo je još samo premostiti administrativne zavrzlame i kašnjenja. Međutim, i nakon godinu i po dana upornih pokušaja, činilo se da će planove ipak osujetiti komplikovana administracija. Prvobitna ideja do tada je već bila obojena pesimizmom – nagađalo se da će „Kostolac“ kasniti i da neće ni stići do francuske prestonice, sve dok zeleno svetlo nije stiglo i iz srpskog državnog vrha.
U društvu slavnog Napoleona: „privremeni Parižanin“ i glavna zvezda izložbe
Mada je krenuo „u 5 do 12“, ravno nedelju dana pred početak svečanosti, „Kostolac“ je oktobra 2018. najzad doputovao do Pariza. Pritom, dogovor je uključivao i garanciju od strane Francuza da će vremešni „Pešo-Burdon“ naknadno biti vraćen u Srbiju. Tim povodom je svečano potpisan ugovor između „Železnica Srbije“, ovdašnjeg Ministarstva kulture i udruženja „Tako de Lak“, kojim je legenda ratnih železnica privremeno ustupljena francuskim organizatorima obeležavanja proslave primirja u Velikom ratu.
Na glavnom delu ceremonije otvorene 4. novembra te godine, „Kostolac“ se našao pred jednim od najznačajnijih pariskih muzeja – tamošnjom Palatom invalida. Kao deo izložbe oružja i ratne opreme, stao je pod kupolu u kojoj se čuva sarkofag Napoleona Bonaparte, u okviru vojne bolnice koju je osnovao Luj XIV. Lokomotiva je skretala poglede Parižana tokom naredne dve nedelje, nakon čega je otputovala nedaleko od čuvenog dvorca Fontenblo.
Ovde se, u Gre-sir-Loanu, nalazi i Muzej udruženja „Tako de Lak“, čija stara pruga uskog koloseka kruži ravnicom među jezerima kraj reke Loan. Zbrinut u Muzeju parnih lokomotiva iz Prvog svetskog rata, „Kostolac“ je, kako je dogovoreno, ovde ostao i tokom 2019. godine. U Srbiju se vratio nakon jednogodišnjeg izleta, a zatim ponovo zauzeo mesto među lokomotivama na požeškoj pruzi.
*Naslovna fotografija: Herbert Ortner
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
