U širokoj bačkoj ravnici već više od tri veka nalazi se pravi rasadnik šampiona. Na samo pet kilometara od Bačke Topole i 25 kilometara od Subotice, nalazi se Ergela „Zobnatica“. Ovaj posed nudi pravi predah od užurbanog gradskog života kako ljubiteljima konjarstva i konjičkog sporta, tako i svima onima koji žele bar na trenutak zaborave brigu i uživaju u društvu ovih plemenitih životinja.
Ergela „Zobnatica“
Da je Zobnatica zaista dom šampiona, shvatićete već na samom ulazu u ergelu. Ukoliko prateći magistralni put na petom kilometru od Bačke Topole ka Subotici skrenete levo, pozdrav će vam poželeti skulptura u prirodnoj veličini možda najpoznatijeg stanara ovog mesta – Jadrana. Ovo grlo postalo je poznato kao osvajač Jugoslovenske galopske tripl krune, jedinstvenog uspeha u konjičkom sportu.
Sama ergela zvanično je nastala 1750. godine, mada se uzima da istorija konjarstva u Zobnatici seže 500 godina unazad. Ovo ne treba da čudi jer je i svoje ime Zobnatica dobila po zobi, odnosu ovasu i zobnici, platnenoj torbi koja služi za hranjenje konja.
Osnivač ergele bio je Šimon Vojnić koji je posed dobio od austrijske krune za svoje vojne zasluge. Naslediće ga velikaška porodica Terlei, za vreme čijeg gazdovanja je ergela uređena i proširena, te Julije Lelbah u čijem je vlasništvu imanje bilo između dva svetska rata. Posle Drugog svetskog rata, ergela i prateće imanje formirani su kao samostalna radna organizacija „Zobnatica“, koja je pod tim imenom opstala sve do privatizacije početkom ovog veka.
Period posle Drugog svetskog rata bio je i vreme kada je Zobnatica doživela svoj najveći razvoj i kada su grla iz njenog uzgoja dominirala konjičkim sportom Jugoslavije. Pored već spomenutog Jadrana, značajan trag ostavio je Kazanova koji je od 33 trke u kojima je učestvovao pobedio u čak 30 i osvojio pet Pehara Maršala Tita. I ne samo to. Iza sebe je ostavio 177 potomaka, čime je potpuno opravdao svoje ime. Posle svoje smrti, u znak poštovanja, sahranjen u blizini manježa.
U okviru ergele se nalazi i hipodrom na kome se decenijama unazad odigravaju konjičke trke. Onima koji još uvek nisu dostigli ovaj nivo takmičenja ili prosto žele da se okušaju u jahanju, na raspolaganju su treneri iz škole jahanja. Ukoliko ste, pak, za nešto mirniji odmor, možete posetiti štale i družiti se sa konjima, uživati u vožnji fijakerom i čezama, prošetati se lepo uređenim parkom ili posetiti Muzej konjičkog sporta u obliku potkovice, Galeriju (ispred koga se, takođe, nalazi statua Kazanove) kao i Muzej kovačnicu.
Kaštel porodice Terlei
Posebnu atrakciju predstavlja Kaštel porodice Terlei koja je upravljala salašem i ergelom Zobnatica od kraja XVIII veka. Dvorac je izgrađen za vreme Đule Terleija, 1882. godine, i u okviru njega izdvaja se posmatračinica sa koje je bilo moguće videti čitavo imanje. Danas je kaštel proglašen za nepokretno kulturno dobro i posle nedavnog renoviranja pretvoren je u hotel visoke kategorije sa 20 luksuzno opremljenih soba.
Pored Kaštela, na imanju nalazi se nekada Hotel „Jadran“ a sada Hotel „Miznah Resort“, kao i restoran koji upotpunjuju gastronomske i smeštajne kapacitete ergele.
Zobnatičko jezero
Ono što Đula Terleija nije imao, a šta imaju današnji posetioci Zobnatice jeste jezero koje se nalazi praktično na pragu nekadašnjeg dvorca. Zobnatičko jezero je nastalo 1976. godine pregrađivanjem reke Krivaje, kako bi se obezbedilo navodnjavanje okolnih imanja. Vremenom je jezero postalo omiljeno kupalište stanovnika Bačke Topole i okolnih mesta, a poznato je i po izuzetno čistoj vodi za koju meštani tvrde da je među najčistijim u Vojvodini. U samoj ergeli oko jezera vodi prosečena staza koja je dobro održavana i vodi kroz šumu koja pruža debeli hlad za vreme letnjih meseci. Postoje i posebno predviđena mesta za ribolovce, jer je jezero bogato smuđem, amurom, somom, šaranom i drugom belom ribom.
Ukoliko ste, pak, za kupanje, potrebno je da se od ergele vratite oko kilometar ka Bačkoj Topoli jer se tu nalazi uređena plaža sa pontonima, kafićima i tezgama sa hranom, sportskim terenima, dečijim igralištem i drugim zanimancijama. Tu je i vetranjača, koja, nažalost više nije u funkciji ali je pravi podsetnik na nekadašnju istoriju severa Bačke.
*Foto: Nikolina Radovanović
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
