Dom za stara lica Sveti Nikola nalazi se u Negotinu i verovatno je za namenu koju ima u idealnom položaju.
Na glavnom je putu, sa leve strane, odmah nakon ulaska u Negotin na 50m od autobuskog stajališta i samo je ogradom odvojen od Zdravstvenog centra Negotin.
Preko puta doma, nalazi se park-šuma sa puno zelenila i toliko potrebnog čistog vazduha.
Dom poseduje dvorište sa mnogo cveća i hlada, za prijatan boravak svojih korisnika van zatvorenog prostora.
Takođe, ima i svoj parking prostor, te su i posetioci dobrodošli i u većem broju.
Objekat je namenski građen, sa debelim zidovima (dobra izolacija), visokom tavanicom, klimatizacijom, centralnim grejanjem, vodovodskom vodom, a i sopstvenim izvorom vode, tako da daleko premašuje standarde potrebne za jednu ovakvu ustanovu.
Sobe su dvokrevetne, trokrevetne i višekrevetne, imaju televizor i drugi konfor po želji korisnika.
Neke od soba su namenski uređene i specijalno opremljene za smeštaj nepokretnih osoba. Uz sve ovo ide i prateći toaletni prostor, koji čak i premašuje potrebe doma.
U sklopu doma, nalazi se kuhinja, trpezarija, veliki dnevni boravak, prostor za terapeutski tretman, ambulanta, kancelarijski deo za osoblje i posebno socijalnog radnika i doktora.
U okviru doma, samostalno funkcionise i internistička ambulanta sa ugovornom obavezom prema domu u trajanju od 24h.
Velika se važnost posvećuje stručnom radu,te i ako zakon dozvoljava rad priučenim licima, u radu sa našim korisnicima učestvuje osoblje sa srednjim i višim medicinskim obrazovanjem, prisutno 24h dnevno, a u okviru dnevnog radnog vremena na raspolaganju su doktor i socijalni radnik, a i moguća je konsultacija svih vrsta specijalista.
Osoblju je zabranjeno da na posao ponese svoje probleme, a moto kuće je: Korisnik je uvek upravu!
Naši korisnici lekove ne uzimaju sami, već ih dobijaju iz ruke zdravstvenog radnika po nalogu lekara.
Hrana je prilagođena pojedinačnim potrebama korisnika doma.
Što se tiče njihove lične higijene ne pomaže da se ne okupaju ni ona čuvena rečenica: Zar opet?!
Svakog dana tvorci ove priče razmišljaju i sanjaju kako ovaj prostor što više da oplemene i prošire, i ako im ovo poslednje pođe za rukom da rezervišu mesto i za svoje itekako važno treće doba.
