O Srbiji

Položaj

Srbija se nalazi u centralnom delu Balkanskog poluostrva, na najvažnijim putnim pravcima koji povezuju Evropu i Aziju i zauzima površinu od 88.361 kvadratna kilometra.
Dužina granica je 2.397 km.

Na istoku graniči se sa Bugarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na severu sa Mađarskom, na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, na jugozapadu sa Crnom Gorom, a na jugu sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Srbija je raskrsnica Evrope i geopolitički važna teritorija. Međunarodni putevi i železnicke pruge, koji prolaze dolinama njenih reka, čine najkraću vezu izmedu zapadne i centralne Evrope, s jedne, i Bliskog istoka, Azije i Afrike, s druge strane.

Srbija se nalazi u CET - srednjeevropskoj vremenskoj zoni (GMT+1 sat). Letnje računanje vremena je od kraja marta do kraja oktobra.

Reljef

Severni deo Srbije, Vojvodina, pretežno je ravničarski, dok su centralni i južni delovi brdoviti i planinski.
Visinu od preko 2.000 metara dostiže 15 planinskih vrhova, od kojih je najviši Đeravica na Prokletijama (2.656 m).
Reke Srbije pripadaju basenima Crnog, Jadranskog i Egejskog mora.
Tri su plovne: Dunav, Sava i Tisa.
Najduža reka je Dunav, koji kroz Srbiju teče 588 km, od svojih 2.857 km ukupnog toka.
Obradiva površina: 55%
Površina pod šumom: 27%

Klima

Srbija ima umereno kontinentalnu klimu, sa postepenim prelazom između četiri godišnja doba. Leta su topla, a zime hladne i sa snegom.

Stanovništvo

Srbija ima 6.690.887 stanovnika po popisu iz 2022.godine (bez podataka sa Kosova i Metohije).
Srbi čine 83,32% stanovništva, Mađari 3,53%, Romi 2,05%, Bošnjaci 2,02%, zatim slede Hrvati, Slovaci, Rumuni i ostali.
Stanovništvo je najvećim delom pravoslavno-hrišćanske veroispovesti, međutim postoje i druge verske zajednice: Islamska, Katolička, Protestantska, Jevrejska i druge.

Najveći gradovi su:

• BEOGRAD
• NOVI SAD
• NIŠ
• KRAGUJEVAC
• KRALJEVO
• KRUŠEVAC
• LESKOVAC
• SUBOTICA

Jezik i pismo

U Srbiji je u upotrebi srpski jezik ekavskog i ijekavskog izgovora. On pripada grupi južnoslovenskih jezika i najveću sličnost ima sa hrvatskim jezikom. Veliki broj reči ima strano poreklo najviše tursko i nemačko, a danas sve više i englesko. Srpski jezik koristi 30 glasova koji se mogu zapisati ćirilicom ili latinicom. Ono što ga čini jedinstvenim u odnosu na druge jezike je jednostavno pravilo po kojem se piše i čita: za svaki glas po jedno slovo i obrnuto. Uglavnom ćete sretati latinično pismo, ali su imena ulica, informacije na železničkoj i autobuskoj stanici, i u pošti ispisane ćirilicom. Zato bi strancima bilo od velike koristi da nauče makar velika ćirilična slova. Većina mladih govori engleski jezik, nešto manje nemački, francuski i ruski, ali zato su sve popularniji španski i italijanski jezik.

Prirodna bogatstva

Nafta, gas, ugalj, antimon, bakar, olovo, cink, nikal, zlato, pirit, hrom, hidroenergetski potencijal.

Granice

Granica na istoku sa Bugarskom, na severoistoku sa Rumunijom, na severu sa Mađarskom, na zapadu sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, a na jugu sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.

Nacionalna Himna:

Bože pravde

Nacionalna Zastava:

Neradni dani 2024:

• 1. i 2. januar - (ponedeljak, utorak) - Nova godina
• 7. januar - (nedelja) - Božic, verski praznik
• 15. i 16. februar (četvrtak, petak) - Sretenje - Dan državnosti
• 1. i 2. maj - (sreda, četvrtak) - Praznik rada
• 3, 4, 5 i 6. maj - (petak, subota, nedelja, ponedeljak) - Počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa - Vaskršnji praznici
• 11. novembar - (ponedeljak) - Dan primirja u Prvom svetskom ratu
• Neradnim prazničnim danima rade samo dežurne prodavnice i institucije.
• Zavisno od veroispovesti građani imaju pravo na neradne dane za svoje verske praznike.

Važno:

Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici Republike Srbije – „padne“ u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.

Kada su pitanju dani vikenda, jedino se u slučaju da praznik koji se praznuje neradno pada u nedelju, važi pravilo prenošenja na prvi sledeći radni dan. Za verske praznike ne važi pravilo da se prenose ukoliko se praznuju u nedelju.

Radni praznici

• 27. januar (Sveti Sava) - Dan duhovnosti
• 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu
• 9. maj - Dan pobede
• 24. maj - Dan Ćirila i Metodija (Dan slovenske pismenosti i kulture)
• 28. jun - Vidovdan
• 21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu