Uspenje presvete Bogorodice - Velika Gospojina

Jedan od najvećih hrišćanskih praznika Velika Gospojina, proslavlja se svakog 28. avgusta, obeležena je crvenim slovom i predstavlja praznik majki i dece.

Nakon stradanja Isusa Hrista, Majka Božija je nastavila misiju svoga sina i do kraja života živela u Jerusalimu, u domu Svetog Jovana na Sionu.
Kad je bila starija, često se molila Gospodu i Bogu svome da je što pre uzme iz ovoga sveta.
Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i saopštio joj da će kroz tri dana biti upokojena.
Poslednju želju koju je Bogorodica izrazila pred Gospodom Bogom joj bi ispunjena, a to je da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove.
Sa velikom radošću vide ona svete apostole, a potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.
Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane.
Jevresjki sveštenik Atonije dohvati rukama kovčeg u nameri da ga obori, ali u tom času anđeo božji odseče mu obe ruke.
Tada on zavapi apostolima za pomoć i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.

Praznik Uspenja Bogorodice ustanovljen je 528.godine, po želji cara Mavrikija kao znak sećanja na njegovu pobedu nad Persijancima.
Za praznike Veliku i Malu Gospojinu vernicima se preporučuje da ne obavljaju kućne poslove, a ovo naročito važi za žene.

Velika Gospojina se slavi sa mrsnom ili posnom trpezom, sve u zavisnosti da li "pada" u sredu ili petak kada se slavi posno, a ostalim danima se slavi mrsno.