Jevrejski kalendar
Jevrejska religija, odnosno Judaizam, zasnovana je na verovanju u jednog, bestelesnog i samo duhovnog boga koji je otac svih ljudi, a njegovo ime je Jahve (Jehova). Pored katoličke crkve, Judeizam je jedna od najstarijih religija koja je zasnovana pre čak 3500 hiljada godina, na Srednjem Istoku. Zajedno sa Hrišćanstvom i Islamom, Judeizam je jedna od tri abrahamske religije. Za osnivača Judeizma smatra se Mojsije, mada se istorija Jevreja može pratiti čak do samog Abrahama. Centralni sveti dokument Judeizma je Torah, ali takođe se poštuju i mnogi drugi sveti dokumenti i doktrine.
Praznici u Judeizmu su istovremeno dani slavlja, ali i dani kada se poštuju običaji. Primera radi Sabat, koji se poštuje svake nedelje počinje kada zađe sunce u petak i traje do sat vremena po zalasku sunca u Subotu. Ovom danu se vernici Judeizma obično raduju čitave nedelje, ne samo zato što je svaki rad tokom tog praznika strogo zabranjen, već i zato što je to vreme odvojeno specijalno za radost i podsećanje da su upravo oni božji izabran narod.
Praznici u Judeizmu su istovremeno dani slavlja, ali i dani kada se poštuju običaji. Primera radi Sabat, koji se poštuje svake nedelje počinje kada zađe sunce u petak i traje do sat vremena po zalasku sunca u Subotu. Ovom danu se vernici Judeizma obično raduju čitave nedelje, ne samo zato što je svaki rad tokom tog praznika strogo zabranjen, već i zato što je to vreme odvojeno specijalno za radost i podsećanje da su upravo oni božji izabran narod.
Sedmi dan u nedelji kod Jevreja se naziva Šabat (subota) koji počinje u petak sa zalaskom sunca i završava se u subotu sa zalaskom sunca.Šabat je najveći jevrejski praznik.To je dan kada se odmara ...
14. adar
Purim ili Esterin praznik je simbol borbe za opstanak jevrejskog naroda.Jevreji ga slave preko dve hiljade godina.Ime potiče od reči "pur" što znači kocka ili žreb.Kraljev poglavnik Aman je bacao ...
25. kislev
Hanuka se slavi kao sećanje na pobedonosnu oslobodilačku borbu jevrejskog naroda protiv helenističkih okupatora u vreme vladavine Antioha IV Epifana iz dinastije Seleukida. Helenizam je bio izraz ...
1. i 2. tišri
Roš ašana je naziv za jevrejsku Novu godinu koja se praznuje prvog i drugog dana sedmog meseca tišrija. Roš ašana kao i Jom kipur se razlikuju od ostalih jevrejskih praznika po atmosferi.Običaji t ...
10. tišri
Jom kipur je praznik pomirenja, pokajanja i praštanja. Praznuje se desetog dana sedmog meseca tišrija, a provodi se u hramu, u molitvi i postu. Toga dana svaki vernik nosi u sebi zakone Tore, milo ...
od 15. do 22. nisana
Pesah je jedan od tri hodočasna praznika. Naziva se još i "praznik proleća" (Hag aavim), a takođe i "Praznik beskvasnog hleba" (Hag amacot).Pesah se slavi u spomen spasenja Jevreja iz misirskog ro ...
15. ševat
Hamiša asar bišvat ili skraćeno Tubišvat, što znači petnaesti dan meseca ševata, opisuje se u Mišni kao Nova godina drveća.Propisi Biblije određuju da se desetina godišnjeg prinosa u poljoprivredi ...