Božić

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta.

Kod Srba se Božić i praznici vezani za njega svečano proslavljaju i obiluju našim lepim običajima i obredima koji to vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini.

Svi ti običaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: umoliti Boga da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Božiću se svi raduju. I staro i mlado, muško i žensko.

Nekoliko nedelja pred Božić i nekoliko nedelja posle Božića traje svečano praznično raspoloženje.

U kućama i porodicama vlada duhovno raspoloženje,oseća se praznično blaženstvo.

Ljudi se u takvim prilikama mire, praštaju jedni drugima uvrede nanete tokom godine.

Na dan Božića je običaj da rano ujutru položajnik dolazi u domaćinovu kuću i pozdravlja ga sa "Hristos se rodi" na šta mu domaćin uzvraća sa "Vaistinu se rodi".

Položajnik zatim prilazi ognjištu, džara vatru, posipa kuću žitom i parama sa željom da u njoj cele godine bude sreće,zdravlja i berićeta.

Položajnik ostaje u kući kao gost. Domaćica mu sprema kolač, a domaćin ga daruje sa novcem ili nekim drugim poklonom.

Rano ujutru na Božić se ide u crkvu,obilaze se rođaci i tog dana je porodica obično na okupu.

Pali se sveća, domaćica iznosi česnicu koja se lomi na komade i namenjuje domu, domaćinu, položajniku, deci.

U česnicu se stavlja novčić i onaj koji ga dobije u svom komadu treba da ga čuva za sreću. 

Slika preuzeta sa gspot-cica.blogspot.com