Krstovdan

Krstovdan je praznik posvećen pronalaženju Hristovog Krsta na mestu Njegovog raspeća.

Među prvim poduhvatima kojih se sveti car Konstantin Veliki poduhvatio pošto je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, bilo je obnavljanje hrišćanskih svetinja u Svetoj zemlji.

Jedna od najvećih želja svetog cara Konstantina i njegove majke, svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni krst na kojem je 3 veka ranije bio raspet Isus Hrist.

Carica Jelena je uspela da od nekog starca sazna mesto gde se nalazi Časni krst - bilo je to mesto na kojem je potom bio izgrađen Venerin hram.

Carica je naredila da se to idolsko svetilište sruši i da se na tom mestu kopa.

Posle izvesnog vremena kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo "Isus Nazarećanin, car Judejski" i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Pošto nisu mogli da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hrist, dosete se da na mrtvaca čija je pogrebna povorka prolazila u blizini polože sva tri krsta.

Kada je Časni krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.

Na vest da je Časni Hristov krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda - svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju.

Oni udaljeniji su želeli makar da ga vide, pa patrijarh Makarije odluči da podigne Krst na jedno uzvišenje.

To prvo uzdizanje Časnog krsta dogodilo se 326. godine, a od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.

Obeležen je crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti.

Slika preuzeta sa ntvarena.com