Tako po pravilu biva kada počnu da se produžavaju dani – još malo pa će leto(vanje), koje se, takođe po pravilu, iščekuje mnogo pre dugih, letnjih dana.
I svakom po ličnim preferencama: većina isplanira da se od glave do pete osoli u moru (što znači i preko neke ili nekih granica), a drugima je dovoljno da se makar sklone iz svog grada. Neki ni ne planiraju, već odletuju na malo bližim i ekonomičnijim destinacijama.
Jer, more postoji i nadomak Niša, a u radijusu od nekoliko desetina ili stotin kilometara postoje i mesta za bukiranje „suvljeg“ odmora – recimo, na planini ili u „introvertnijim“ odmaralištima. Neće se razočarati ni oni koji otputuju severnije ili istočnije i ako (daleko bilo) zaborave pasoš.
Kuda na more u Srbiji?
Nije slano, možda mu manjka sitnog, belog peska, ali sigurno mu ne manjka zakrčenih plaža. Bovansko jezero nije miljenik samo bližih mu komšija iz Niša, već i Leskovčana i malo daljih mu Beograđana.
Osim po načičkanim suncobranima (pogotovo vikendom), Bovansko jezero sliči moru i po bistrim, providnim plićacima. Tepaju mu još i „Bovansko more“, a njegov bliži i dalji okoliš se može opisati kao „sve u jedan“.
Nešto bliže je jedno od onih introvertnijih odmarališta – ili je bar tako bilo dok i Sokobanja nije dospela na listu posećenijih lokaliteta. Slovi za jednu od najlepših banja Srbije, u koju, ako je verovati Branislavu Nušiću, „dođeš star“ a „odeš mlad“.
Sa Nušićem se saglašavaju i iz godine u godinu sve brojniji turisti. Ipak, Sokobanja najviše prija onima kojima ne prija jako sunce. Oko nje ih sa svih strana štite planine, a nedaleko odavde i jedna koja nije u klasičnom smislu odredište za godišnji odmor.
Odredište je više za one koji preferiraju aktivnije leto. Ili, ako se posle sunčanja na Bovanskom moru i banjanja u Sokobanji zažele planinarenja. Do Rtnja se može stići i u samostalnoj i u organizovanoj režiji, a do vrha se može popeti i ko nije u zavidnoj kondiciji.
Polja šumskih jagoda ili selo od drvenih kuća?
Neće se razočarati ni ko odabere šumovitije okruženje. Planina Goč se diči svojim raskošno-zelenim obroncima, a ovi se diče sa više od 600 vrsta biljaka – što javora, hrastova i jela, tako i grmova jagoda, borovnica i ostalih šumskih bobica.
Ovaj zeleni raj se nadvija nad Kraljevom i Vrnjačkom Banjom i ne bi pogrešio ko pomisli da je odmor na Goču doslovno poput leka. Flora se ovde udružila sa blagom planinskom klimom, a na visini od 700 do 1.150 metara se svakako lakše diše. Sem toga, duge šetnje šumom su lepše i pored bezbrojnih, prozirnih rečica.
Kome takav scenario zvuči pomalo neavanturistički (a i dalje bi da se sklone iz grada), postoji i opcija „između“ – ne samo između grada i netaknute prirode, nego i između dve planine, Zlatibora i Tare. Mokra Gora je dosegla status najboljeg svetskog turističkog sela, što je potvrdila i Svetska turistička organizacija pri Ujedinjenim nacijama.
Potvrđuje to i sve više sveta koji izletuje na Mokroj Gori. Sve više njih odlučuje da ovde sagradi makar vikendicu, ali nije to još ni blizu gužve koja i leti i zimi zaposedne obližnji Zlatibor.
Još uvek se na Mokroj Gori može čuti huk potoka ili hodati šumarcima uz miris četinara. A može se, kao što svet uglavnom čini, popeti do Mećavnika i prošetati seocem od drvenih kuća.
Odavno je i Drvengrad postao turistička destinacija, pogotovo za one željne filmskih i muzičkih festivala. Kustendorf ih, doduše, privuče već na izmaku januara, ali drveni grad na vrhu brda još više živne u sezoni putovanja i odmaranja.
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
