Beogradski Hipokrat, doktor Vladan (Hipokrat) Đorđević – prvi srpski hirurg, političar, istoričar... Osoba koja je pokazala koliko jedan čovek može (2. deo)

Doktor Vladan Đorđević – prvi srpski hirurg, začetnik higijene kao medicinske discipline u našoj zemlji, velika ličnost kulturnog i političkog života Srbije i osnivač Novog groblja u Beogradu. Sttizao je sve i čega god da se latio radio je predano i sa velikim uspehom.

Sve što takne pretvara u zlato

Doktor Vladan Hipokrat Đorđević je, posle reforme vojnih sanitetskih uslova, odlučio da se oproba i u političkim vodama. Sa velikom željom da poboljša glavni grad i u njega uvede i primeni osnovna komunalna i higijenska načela od 1884. godine postaje predsednik beogradske opštine i odmah prelazi na dela. Želeo je da izmesti groblje sa Tašmajdana na novu lokaciju. U planu grada iste godine ubeleženo je formiranje tadašnjeg trećeg beogradskog groblja u današnjoj Ruzveltovoj ulici. Pravila službe usvojena su naredne godine, a uređenje je završeno 16. avgusta 1886. godine. Koliko sutradan, 17. avgusta, prvi „stanovnik“ Novog groblja ispraćen je na svoj večni počinak. Prema osnivaču, neformalno je nazvano Vladanovac. Iako je u tom trenutku delovalo podosta udaljeno, vidi se da je doktor Đorđević imao u vidu širenje grada i potrebe za adekvatnim grobljem koje će imati odgovarajuću strukturu i higijensko uređenje.

Istovremeno, doktor Đorđević inicirao je uvođenje javne rasvete, vodovoda, kanalizacije kao i kaldrmisanje beogradskih ulica što vodi poboljšanju higijenskih uslova u našem glavnom gradu i smanjenju zaraznih bolesti.

Po završetku mandata predsednika beogradske opštine dobija novi poziv i ulazi u vladu Nikole Hristića kao ministar prosvete i privrede. Svi su shvatili da je bolje da doktor preuzme diplomatske poslove te se on upućuje u Atinu (1891. godine), a potom i u Carigrad (Istambul) i to već 1984. godine. Odatle lobira i doprinosi postavljanju srpskih vladika u Makedoniji što doprinosi jačanju pravoslavlja. 

Po povratku u Srbiju, njegova politička karijera postaje još intenzivnija i turbulentnija. Od 11. oktobra 1897. godine, pa sve do 12. jula 1900. godine nalazi se na poziciji predsednika vlade i ministra inostranih poslova. Izuzetno zahtevna pozicija i u domaćim i u međunarodnim dešavanjima. Pokušavao je da primiri partijske borbe u Srbiji koje su bile sve intenzivnije i sve surovije. Istovremeno, radio je na ekonomskoj stabilizaciji i napretku Srbije i na jačanju njene vojske. Međutim, čim je kralj najavio da će oženiti Dragu Mašin, doktor Đorđević podneo je ostavku na sve funkcije.

Nije prošlo dugo, a čuveni doktor završio je i u zatvoru na služenju polugodišnje kazne. Navodno je u svojoj knjizi „Kraj jedne dinastije“ objavio neke državne tajne. Prvi svetski rat nadao se da će dočekati na čelu vojnog saniteta. Umesto toga, sudbina je odlučila da ambicioznom lekaru priredi novi šok. Umesto na prvoj liniji medicinskog fronta, doktor Hipokrat vreme provodi u austrijskom zatočeništvu optužen kao rusofil tokom aneksione krize (tokom koje su  Bosna i Hercegovina aneksirane Austrougarskoj).

Foto: Wikipedia

Književni rad

Pored „Srpskog arhiva“ čiji je bio urednik, a koji i danas izlazi i važi za jedan od najstarijih medicinskih časopisa na svetskom nivou, izdavao je i časopis „Otadžbina“ (od 1875. do 1892. godine) koji je bio najbolji časopis za književnost, nauku i kulturu u drugoj polovini 19. veka. Pored medicinskih i političkih tema ovaj svestrani čovek bio je stalni dopisnik Srpske akademije nauka, a pisao je i romane, pripovetke, drame i pesme. Naročito su ga privlačile istorijske teme. Preveo je mnoga dela iz medicinskih nauka, ali i iz srodnih.

Neka od njegovih najvažnijih dela su: "Istorija vojnog saniteta", "Kraj jedne dinastije" (zbog koje je, kao što smo već videli, bio utamničen), "Srpsko – turski rat", "Uspomene", "Crna Gora i Austrija" i mnoge druge. 

Na svom groblju

Kraj životnog puta doktot Hipokrat Vladan Đorđević dočekao je u badenskom sanatorijumu (mesto u blizini Beča) 31. avgusta 1930. godine. Izmoren, star i bolestan, predao je dušu Gospodu u svojoj 86. godini. Već 3. septembra, Vlada Srbije tražila je da se telo pošalje zasebnim vagonom. On putuje sam i sam stiže na železničku stanicu svog rodnog grada i mesta za koje je toliko učinio. Narednog dana opelo je održano u Sabornoj crkvi. Potom je kolona ljudi koji su došli da isprate ovog velikog čoveka išao ulicama kralja Petra, kneza Mihaila, perko Terazija, Bulevarom kralja Aleksandra i današnjom Ruzveltovom ulicom, sve do Novovg groblja.

Još za života izrazio je želju da mu poslednje počivalište bude ovde, uz voljenu suprugu Paulinu, ćerku Maru i sina Milana. Porodica je ponovo bila na okupu.

Govor koji je održao dr Lujo Bakotić najbolje je opisao život ovog velikog čoveka „...I kao lekar, i kao književnik, i kao javni radnik na najvišim položajima društvene i državne hijerarhije, on je uvek dao sve što je mogao da da, tako da je na kraju svog dugog života sa zadovoljstvom mogao da kaže ’Bogat sam onim što sam dao.’ „

U daljem govoru ističe se jedna velika istina koja je bila suština njegovog ljudskog bića „... dr Vladan Đorđević stoički je trpeo udarce sudbine i kao mnogogodišnji hrast izgledao je da prkosi sili vihora i oluje – jer njegov um bio je uvek budan, a njegova ruka uvek radila.“

Neka ovakvi velikani srpskog naroda pruže nadahnuće sadašnjim i budućim generacijama da se na njih ugledaju, ali ne da bi im se tek divili, već da u njima nađu snagu i motivaciju kako bi nastavili sa borbom za nauku, znanje, kulturu i bolje društveno uređenje.

Doktore Hipokratuse Vladane Đorđeviću, slava Vam i hvala.

Autor: Ivana Radojičić

Naslovna foto: Wikipedia 

Prvi deo: 

Beogradski Hipokrat, doktor Vladan (Hipokrat) Đorđević – prvi srpski hirurg, političar, istoričar... Osoba koja je pokazala koliko jedan čovek može (1. deo)