Bio je to slučaj koji je dospeo i do beogradske štampe, sa učesnicima kakvi se uglavnom ne očekuju kada neko kaže – sudski spor. Doduše, umeli su ljudi odvajkada da se sude oko najbizarnijih stvari. No, kada se na jednom mestu spoje reči „patka“, „suđenje“, „Peking“ i „skupo“, onda to pre liči na neodgonetljivu asocijaciju u poslednjoj igri „Slagalice“.
Taj neobičan slučaj se zbivao na severu Bačke s kraja 1935. i tokom 1396. godine. Jedna somborska gospođa, Ruža Jejin, utanačila je „biznis“ sa inspektorom Blagojević Brankom. Inspektor je gđi Ruži poverio dve patke i jednog patka, koji su na imanje gđe Ruže poslati da zasnuju podmladak.
Deo dogovora je glasio i da se patak i dve patke, nakon sparivanja, vrate gospodinu inspektoru. Ruža Jejin je dogovor ispoštovala, ali samo polovično: ispostavila je dve patke, ali ne i njihovu jaču polovinu. Inspektoru Blagojeviću to, naravno, nije bilo pravo, pa je rešio da, kako god ume i zna, istera stvar do kraja.
Imao je inspektor i zbog čega da ovu situaciju ne pusti niz vodu. Patak koga je poverio gđi Ruži je pripadao plemenitoj rasi „Peking“, tako da se nije radilo tek o bilo kakvom patku. Otuda je Blagojević Branko presavio tabak i izveo gđu Jejin pred somborski sud.
Možda se o toj parnici i ne bi izveštavalo tako revnosno da se u ceo slučaj nije upleo i jedan poznati somborski advokat. Dr Đura Nikolić je svojevremeno bio na mestu gradonačelnika Sombora, a sada je pred sudom zastupao gospođu Ružu. To je bilo dovoljno da šira javnost, htela ili ne, bude naširoko i nadugačko izveštavana o ovoj važnoj sudskoj parnici. Međutim, situacija na (sudskom) terenu nije tekla glatko. Nekoliko rasprava je održano, ali su na svakoj uporno iskrsavale nove okolnosti. To je, pak, iznova odlagalo i dokazni postupak koji je, usled tih raznih iskrsavanja, ostajao na čekanju.
Pet hiljada za gospodina (patka)
Sud je za to vreme ipak radio svoj posao – odlazilo se na lice mesta (odnosno, u dvorište gđe Ruže), ali je pozivana i čitava masa svedoka. Deo njih je, međutim, sve ovo smatrao gubljenjem vremena, toliko da su za pojavljivanje pred sudom tražili i „dnevnicu za dangubu“. Najzad, spor je u nekom trenutku zaličio na satiru iz pera Branislava Nušića: okupila se stručna komisija u sastavu lekara, advokata, veterinara i stručnjaka za živinarstvo, te na lice mesta izašla sa tri automobila i dva fijakera.
Nesvakidašnjoj ekipi su i Somborci počeli da tepaju – „pačja komisija“. S jedne strane, inspektor Blagojević je možda imao pravo kada je rešio da ovaj slučaj ne prođe tek tako. Plemenite rase gusaka su tada vredele čitavo malo bogatstvo, ali nisu ni sudske parnice bile „za Dž“ – naročito kada se oduže. U ovom nesvakodnevnom slučaju su naposletku premašile i vrednost spornog patka: iznosile su više od 5.000 dinara (što bi danas bilo oko 1.800 evra).
Još jedan zaplet se dogodio početkom novembra 1936. godine, skoro godinu dana nakon što je rasni patak dospeo u dvorište gđe Jejin. Predmet spora se ponovo našao u žiži javnosti tako što je – uginuo. Vest se pojavila 9. novembra i u beogradskom dnevnom listu „Vreme“, a sada već blaženopočivši pekinški patak je podlegao živinskoj koleri.
Pošto je i on lično pokušao da stavi tačku na ovu parnicu, bilo je logično pomisliti da će to učiniti ostatak zavađenih. Ipak, umešao se advokat Ruže Jejin, dr Nikolić, naloživši da se obavi obdukcija.
Zatražio je pritom i da se namire troškovi transporta uginule ptice, pa je tako patak dospeo do Gradske klanice i pao u ruke gradskog veterinara. Razlog uginuća je potvrđen, ali nisu svi bili zadovoljni takvim raspletom. Naime, inspektor je ponovo alarmirao „pačju komisiju“ – sumnjao je da se radi o podmetačini, te da je gđa Ruža, umesto njegovog, prijavila uginuće drugog, „običnog“ patka.
Naposletku, iako su se prepucavanja nastavila, ostalo je nepoznato ko je odneo pobedu u ovom čudnom (i preplaćenom) sporu. Ako je smrt skupocenog patka makar nešto učinila, bilo je to osipanje pažnje budnih očiju javnosti. A pošto je glavna zvezda doslovno bojkotovala učešće, tako je i parnica iščezla iz štampe i čaršijskih priča.
Naslovna fotografija: Vkuncak
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
