Zagledan daleko u budućnost, Leonardo da Vinči je još pre 6 vekova crtao skice mašina koje bi mogle da polete. U to vreme nije bilo mnogo šanse da će se to i desiti, pa je majstor renesanse ipak ostao poznatiji po svojoj „Tajnoj večeri“ i „Monalizi“.
Do tog trenutka, pa još nekoliko vekova unapred, letelo se uglavnom u legendama i mitovima. Kada je Dedal, ne bi li se izbavio ropstva, sebi i svom sinu Ikaru napravio krila, Ikar je u sred lêta nesrećno skončao u moru. Tek je 1903. godine istorija zabrujala o prvom avionskom letu braće Rajt. U međuvremenu, o Nestoru Kostiću, koji je dvojicu braće preduhitrio za gotovo čitav vek, brujalo se samo u okolini srpsko-rumunske granice.
Seoski zmajevi i neobične leteće sprave
Tačno preko puta Srebrnog jezera, između dve obale koju deli Dunav, meštani jednog rumunskog seoceta već generacijama prenose storiju o prvom avionskom letu. Eventualno uz malo nedorečenosti, jer letelica iz ove priče teško da je ličila na avion, a njen pilot nije bio vazduhoplovac već običan zemljoradnik.
Takođe bi ovoj priči nedostajala i precizna godina, jer se pisana reč o ovom podvigu pojavila sa priličnim zakašnjenjem – mnogo kasnije i od famoznog leta braće Rajt.
Da je prenesu kroz vreme, ostao je zadatak nevelikog broja meštana sela Divić. Sa obale koja gleda prema jezeru srebrne boje, pokušao je da poleti Nestor Kostić.
Ipak, teško da je i istorijski momenat i geografski položaj ovog sela bio naklonjen inovacijama poput do tada neviđenih letelica. Do polovine 19. veka, u Diviću se živelo prilično skromno i neizvesno. Glavnu reč vodila je Habzburška monarhija, pod čijom kapom je bio i Divić kao deo Banatske vojne granice.
Već sviknuti na strogu disciplinu, stanovnicma su dani prolazili u obrađivanju zemlje, ribolovu i stočarstvu. Godine 1765. ovde je rođen i Nestor Kostić, svojim susedima znan kao čovek sa darom za inovacije. O tome se tek leta 1937. moglo ponešto pročitati iz dnevne štampe: najpre je beogradska „Politika“ pisala kako je Kostić za seoske mališane voleo da „pravi zmajeve“. Četiri godine kasnije, rumunski magazin „România aeriană“, koji se bavio temama vazduhoplovstva, otkrio je da je Kostićevih ruku delo i jedna „neobična (leteća) sprava“.
Čovek-ptica sa dunavske obale
Sva je prilika da radoznali Divićanin ipak nije nalazio inspiraciju u da Vinčijevim skicama ili u grčkim mitovima. Ipak, po glavi mu se vrzmala slična zamisao – da se otisne sa zemlje i vazdušnom linijom stigne do suprotne obale Dunava.
Nestor Kostić se stoga konsultovao sa prirodom: motrio je ptice i njihov let. Potom je uzeo lagani komad drveta, izdubio ga poput čuna i sa strane mu dodao krila. Za to mu je poslužlo perje ćuraka i gusaka, a plan je bio da sa ovom nesvakidašnjom letelicom iznad reke doleti preko do Srbije.
Od tog trenutka je Kostić postao (nesuđeni) pionir vazduhoplovstva. Uzeo je svoj čun, zaputio se do brežuljka nad svojim domom i vinuo se ka reci.
Stotinu godina nakon njegove smrti – a preminuo je 1837. – „Politika“ donosi priču o tome da je Nestor Kostić „izvršio prvi i jedini let“. Zatim se u rumunskom časopisu pojavio navod da je zemljoradnik iz Divića leteo više puta, što je bilo dovoljno da dovede u pitanje i šta se tačno dešavalo s leve strane dunavske obale.
Nastaviće se...
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
