Da li je on proslavio Štrausa ili Štraus njega, tek, retko ko na uvodne plesne taktove neće poznati lepi, plavi Dunav. Jedan od najčuvenijih valcera prvi put je izveden 1867. godine, kada je i reka ovekovečena poznatom melodijom dobila prepoznatljivi soundtrack.
Dok jednim delom spaja Srbiju sa vojvođanskom pokrajinom, Dunav iz ptičje perspektive podseća na dugačku, plavu venu koja preseca centralnu Evropu. Sa svojih 2.850 kilometara, ovo je i najduža centralnoevropska reka. Jedina duža je Volga koja protiče Rusijom, dok Dunav za razliku od nje putuje kroz 10 različitih zemalja.
Kako je jedna reka postala istorijski i kulturološki fenomen
Od izvora na Švarcvaldu kraj nemačkog grada Donauešingena, Dunav su još „prisvojile“ i Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Bugarska, Rumunija, Moldavija i Ukrajina. Nekada ih preseca, nekada obilazi duž granica, a u Vojvodinu se uliva kod Bezdana nadomak Sombora. Kada napusti ravnicu nedaleko od Deliblatske peščare, Dunav najpre otiče duž granice s Rumunijom, nastavljajući put uz rumunsku i bugarsku granicu.
Zbog svog dugog putešestvija, Dunav ponekad nazivaju i rekom sa više lica i boja. Dok je u valceru Johana Štrausa „lep i plav“, Bugari ga nazivaju „Beli Dunav“. U Srbiji njegova nijansa postaje srebrnkasta, a na kraju svog puta se spaja Crnim morem.
I sam je nastao je spajanjem dveju reka, Breg i Brigah, koje izviru u nemačkoj regiji Crna šuma. Vijugajući Evropom, svaka od nacija dala mu je i svoju verziju imena. Zbog takvog diverziteta Dunav je postao kulturološki fenomen, iako za narode koji su njime plovili unazad stotinama godina predstavlja jednu od najvažnijih evropskih vodenih žila kucavica.
U Srbiji se, pak, u poređenju sa celom dužinom, proteže na više od 580 kilometara. Dok putuje kroz ravnice, peščare i klisure, na njemu se nalazi i jedna od četiri evropske prestonice. Ime svake od njih počinje istim slovom, pa su se tako, pored Beograda, na Dunavu izgradili Beč, Bratislava i Budimpešta.
Foto: Depositphotos
Lale, papričice, tulipani i ratni brodovi: ko je sve kroz istoriju preplivao Dunav?
Za svaki od gradova kroz koje protiče, Dunav je oduvek predstavljao nezaobilaznu trgovačku rutu. Ovu tradiciju reka pamti unazad nekoliko hiljada godina pre Hrista. Tada su njime uzvodno plovili starosedeoci Anadolije, koji su Evropu prvi put upoznali sa obradom metala i agrikulturom.
Iz Turske su, pak, Dunavom stizale nove sorte voća i povrća. Ljute papričice koje su u 16. veku dopremili tamošnji trgovci stigle su vijugavim putem od Južne Amerike do Mađarske i Otomanske imperije. Četiri veka kasnije, zahvaljujući papričicama koje su doneli Turci, mađarski hemičar Albert Sent je 1930. godine otkrio i askorbinsku kiselinu – vitamin C.
Pored papričica su istom rutom doplovili i tulipani. Koji god da je od naroda cirkulisao Dunavom, u Evropu je doneo i delić svojih običaja i tradicije. Isto tako, kroz istoriju nisu plovili samo novi zanati i raznolika roba, već i ratnici i osvajači. Ova im je reka, prvenstveno zbog dužine kojom spaja istok i zapad, bila direktna prečica u pokušajima da prisvoje strane teritorije.
To su upamtili i neki od ovdašnjih gradova kraj Dunava. U muzejima u Beogradu i Novom Sadu, licima okrenutim ka reci, i danas se mogu videti predmeti poput mačeva i drugog oružja kojima su se bitke vodile između Otomanske imperije i hrišćanske Evrope. Vekovima kasnije, rečno dno i obale postali su konačišta ratnih brodova. Na izmaku 1944. godine, uoči kraja Drugog svetskog rata, na stotine nemačkih brodova našlo se u pokušaju bega od Sovjetskog Saveza. Zaplovili su Dunavom ne bi li izbegli zarobljeništvo, a neki od njih se i danas ukazuju kraj obale kada vodostaj reke opadne.
Foto: Depositphotos
Svedok istorije u kome se ogleda veličanstvena lepota prirode
Za razliku od poprišta nekadašnjih osvajačkih pohoda, Dunav je ostao vodeni epicentar ne samo trgovine, već i atraktivnih turističkih destinacija, kulturoloških fenomena i istorijskih svedočanstava. Kao jedan od najvećih izvora pijaće vode, ova plava vena za milione Evropljana doslovce predstavlja izvor života. Širina ga pritom čini pogodnim za plovidbu velikih teretnih brodova, a uz njega često zaverglaju i biciklisti. Najviše ih je iz četiri prestonice kroz koje Dunav direktno protiče, gde je uz obale uređeno mnoštvo biciklističkih staza.
Isto je toliko privlačan i brojnim turistima. Mada izvire u Nemačkoj, za Dunav se često govori kako mu je pravi dom u Mađarskoj. Kroz ovu zemlju teče gotovo trećina njegove dužine, te će mnogi reći kako su krstarenja Dunavom kroz Mađarsku ubedljivo najlepša.
Ni Srbija, doduše, ne zaostaje u ovoj trci. Jedno od najlepših ovdašnjih čuda prirode, Đerdapsku klisuru, zasekao je ka istoku zemlje upravo Dunav. Ko god prokrstari ovom rutom uveriće se u srebrnkasti odsjaj reke, ali i prirodne lepote najstarije klisure u Evropi.
Gotovo na svakom koraku rasuti su i svedoci ovdašnje istorije. Počev od Fetislama i Trajanovog mosta na samoj granici sa Rumunijom, uzvodno se od Nacionalnog parka Đerdap stiže do Golubačkog grada. Još uzvodnije se nalaze i ostaci Ramske tvrđave, a na vodenom putu do prestonice smestio se još jedan istorijski artefakt – Smederevska tvrđava.
Otuda plovidba Dunavom predstavlja i svojevrsno krstarenje kroz istoriju Srbije. Jedan od najpoznatijih dunavskih toponima je i Petrovaradinska tvrđava, ali sama reka je svedočila istoriji mnogo starijoj od srednjevekovnih utvrđenja.
Ćudljiva reka sa hiljadu lica
Nizvodno od srpske prestonice, kraj Dunava leže rasuti tragovi praistorijske umetnosti i kulture. U Vinči i Lepenskom Viru otkrivena su oruđa drevnih civilizacija, a dok se gradila hidroelektrana Đerdap, arheolozi su pronašli i nekoliko naselja koja datiraju do 6.500. godine pre nove ere.
Za Rimljane je, pak, Dunav imao specifičan karakter. Predstavljali su ga kao Danubiusa, bradatog muškarca koji je bio simbol evropskog kontinenta. Interesantno je i kako su različiti narodi imali različitu viziju Dunava – primera radi, na samom izvorištu u Nemačkoj, reka je imala lik mlade žene koja stoji kraj svoje majke.
Osim različitih „oblika“, Dunav je oduvek imao i sebi svojstven temperament. Za razliku od većine drugih reka, vodostaj mu je tokom letnjih meseci na pojedinim mestima neuobičajeno visok – pre svega, u Švajcarskoj, Albaniji i u podnožju Karpata. To se dešava zbog snega koji se topi sa planinskih vrhova, a čak i iskusni ribari u susednoj Mađarskoj ponekad muku muče s njegovim hirovitim temperamentom.
Foto: Freepik/boggy
Od atrakcije do nepresušne inspiracije
Koliko god bio nepredvidiv, Dunav je oduvek privlačio pažnju naučnika i ekologa. Do sada je otkriveno da u njemu živi preko 200 vrsta ribe, te je vekovima hranio narode koji su se naseljavali na obalama.
Sticajem istorijskih okolnosti, neki su u njemu pronašli i sigurnu smrt. Nadomak „Gvozdene kapije“, gde Dunav razdvaja Karpatsko-balkanske padine, nalazi se Kazan: mesto na kome je reka široka svega 150 metara, ali seže do 90 metara u dubinu. Bežeći iz Rumunije dok je njome vladao omraženi Ćaušesku, na hiljade Rumuna se utopilo pokušavajući da prepliva ovo parče Dunava.
Do danas je Kazan ostao jedan od najatraktivnijih delova Đerdapske klisure. Uprkos tragičnim istorijskim epizodama, fascinacija jednom od najvećih evropskih reka retko je jenjavala. Osim Rimljana koji su mu dali ljudsko obličje, Dunav je bio inspiracija i antičkim i savremenim umetnicima: o njemu su ispredani mitovi, a mesto je našao i na stranicama brojnih literarnih i muzičkih dela.
*Naslovna fotografija: Milena Arsenić
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
