Ima tome nekih dvadesetak godina, kada je uzvodno od Sremskih Karlovaca, a između dve obale Dunava, počeo da se nazire jedan omanji sprud. Vremenom se lagano širio i počinjao da liči na ostrvo, a da bi porastao, „pomogla“ mu je i okolna vegetacija. Relativno usamljeno parče kopna u početku je delovalo kao sasvim obično ostrvce na sredini reke. Međutim, desetak ili 15 godina kasnije, zahvaljujući fotografijama nevelikog broja namernika, dobilo je laskavu titulu „Dunavskih Maldiva“.
Kako su se Maldivi preselili u Srbiju i zašto ih namernici toliko hvale iako nije reč o pravim Maldivima? O tome možda najbolje govore slike belog, sitnog peska i prirode koja ih je izolovala poput egzotičnih destinacija. Karlovačko ostrvo, kako ga zvanično nazivaju meštani obližnjih Sremskih Karlovaca, ušlo je u trku sa plažama kakve se viđaju u letnjim turističkim brošurama.
Pitomo ostrvce maštovitih naziva
Postoji još jedan interesantan detalj u vezi ovog usamljenog spruda. Zbog belog, sitnog peska, sitnijeg i beljeg nego na posećenijim plažama Dunava, Karlovačko ostrvo je dobilo više od dva imena. Nemalom broju izletnika koji su isprva sporadično uz njega pristajali, učinilo se mnogo sličnosti sa plažama Dalekog Istoka. Zato je ovaj sprud postao i „srpski Tajland“, Rajsko ostrvo, Majmunsko ostrvo i Koh Chang – što je ime i trećeg po veličini ostrva na (pravom) Tajlandu.
Ovaj domaći Koh Chang porede sa tajlandskim ne samo zbog lepote, već i stoga što na njemu nikada ne vrvi od ljudi. Čini se pomalo paradoksalnim da je reč o najpopularnijem ostrvu na ovom potezu Dunava. Zato mu ni onih nekoliko nadimaka nije slučajno dato. Srpski Tajland, iliti Dunavski Maldivi, dovoljno su blizu civilizacije da se ne čine previše izolovanim, ali se do njih može doći samo ako izletnici iznađu prevoz preko vode.
Do pre desetak godina ni to nije bilo tako lako. Za one koji nisu lokalci, trebalo je prvo dovesti se do Karlovaca. Zbog toga na Dunavskim Maldivima nikada nije bilo navale turista, tim pre što se slabo moglo naći sadržaja uobičajenih za gradske plaže. A onda je nekolicina fotografija počela da razotkriva Koh Chang i onima koji za njega nikada nisu čuli.
Kafa, palačinke i rajski ugođaj
Dogodilo se doslovno preko noći da Karlovačko ostrvo, do tada nepoznato i nevidljivo, bude proglašeno za najlepše u okolini Karlovaca, Novog Sada i Petrovaradina. Bilo je dovoljno videti slike peščane obale, pa da Dunavski Maldivi zagolicaju maštu ljubiteljima skrivenih prirodnih lepota. U prilog im je išla i egzotična nota koja bi, uhvaćena na fotografijama, nastavila da golica maštu.
Nakon toga se glas o srpskom Tajlandu pročuo relativno brzo. Sitnim, belim peskom hodalo je sve više izletnika, opuštajući se na obali nalik pravom rajskom ostrvu. Dolazilo ih je sve više kada pesak ugreje letnja vrelina, ali i dalje nedovoljno da bi se stotine kvadratnih metara pretvorilo u mravinjak.
U međuvremenu, na Dunavske Maldive se doselilo i ponešto od turističkih sadržaja. Ovo nije bilo u klasičnom smislu popularno odredište, bar ne toliko da bi se na njemu remetio tajlandski ugođaj. I danas na Koh Changu ima samo dva, skromna kafića. Kafa se ispija pored trščanih „zidova“, uz nju se mogu prezalogajiti mekike i palačinke, a zbog ovakvog ugođaja Dunavski Maldivi još više nalikuju tihim plažama Tajlanda.
Rečju, ovde se dolazi zbog meraka, zbog čega Koh Chang još uvek nije poput standardnih izletišta. Kako se glas o njemu pre nekoliko godina širio sve dalje, nekolicina mladih se dosetila da organizuje i festival elektronske muzike. Međutim, tradiciju mu je, bar za sada, zaustavila pandemija. A onda su se namernici dosetili – u nedostatku festivala, samoorganizovali su sopstvene vikend-žurke.
San letnjih noći
Uz sve više (ali ne i previše) redovnih izletnika, do Dunavskih Maldiva više nije teško ni stići. I dalje se valja prvo dovesti do Sremskih Karlovaca, ali onima koji nemaju svoje čamce, na usluzi je čamdžija koga mogu potražiti u karlovačkom hotelu „Dunav“. Žurke su ovde po pravilu rezervisane za duže i toplije dane, iako se trščane kafane zvanično prazne već u predvečernjim časovima.
Potom ostaju oni koji samoorganizuju provod do sitnijih sati. Došljaci, uglavnom mlađi, okupljaju se uz logorsku vatru i zvuke gitare, a zbog mekog, belog peska, domaći Koh Chang preferiraju i kupači.
Ipak, kupanje baš i nije za avanturiste koji vole da zarone u dubine. Relativno plitko „more“ je redovna pojava usled povlačenja Dunava, ali u prilog lepoti Dunavskih Maldiva ide i to što je reka na ovom mestu prozirna i čista. Dok se ponosi svojom netaknutom prirodom, na Karlovačkom ostrvu se može naći i uređenih kutaka. Jedno od tih mesta je improvizovani kamp sa ležaljkama i šankom, u kome leti svakodnevno odseda oko dvadesetak kampera.
Onima koji dođu sa strane – a najviše ih je iz Beograda – društvo prave novosadski alasi koji ovde takođe provode tople dane. A osim posetilaca koji moraju da prevale preko Dunava, na poludivljem sprudu borave i lokalni, doduše nešto drugačiji stanovnici.
Tajna belog peska i nesrećno zaljubljene Mađarice
Srpski Tajland, iako izletnicima najdraži, nije jedina divlja oaza u okolini Sremskih Karlovaca. Nedaleko od Koh Changa se nalazi Koviljski rit, a na njemu autohtoni meštani: mnoštvo vrsta ptica poput roda, pataka i čaplji, i najsmeliji među njima – labudovi koji će u jatima „navaliti“ na namernike u čamcima.
Dugovrati lepotani su se već uveštili u „žickanju“ hrane, a posetioci im predano čuvaju i stanište. U dogovoru sa kafedžijama i domaćinom ovdašnjeg kampa, svako ko poseti ostrvo, dužan je da na odlasku ponese i svoj otpad.
Kupačima će se pritom dati na znanje da povedu računa o bezbednosti. Osim struje i vode kojih na ovdašnjem Koh Changu nema, neće se zateći ni spasilaca ili lekara.
Ipak, da nije njegove (polu)divljine, Karlovačko ostrvo možda nikada ne bi dobilo epitet najlepšeg na Dunavu. Karlovčani, pak, hipotetišu i o tome zašto je baš u njihovom susedstvu pesak sitniji i belji. Činjenica je, naime, da ovde još nisu zašli građevinski investitori, koji bi peščanu obalu pretvorili u mulj.
Nagađa se još i da je srpski Tajland stariji nego što se mislilo. Tragovi sežu do jedne turističke brošure iz 1930. godine, kao i katastra u kome je sprud upisan kao Arankina ada. Jedino obrazloženje ovog imena seže do susedne Mađarske: tamo se nalazi istoimeno ostrvo za koje legenda kaže da ime duguje nesrećno zaljubljenoj gospođici Aranki.
Njoj je bogati otac branio da se viđa sa mladićem koga je volela, ne prezajući pritom i od drastičnih metoda. Ne bi li osujetio njihovu ljubav, poveo je svoju kćer na usamljeno ostrvce, a Aranka je na njemu ostala sve do smrti. Ipak, ovo je za sada jedina enigma koju Dunavski Maldivi nisu sasvim otkrili: i danas je teško proceniti da li je reč o istom ostrvu kome se decenijama kasnije tepa egzotičnim imenima.
*Naslovna fotografija: Depositphotos
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
