Kada u Srbiji kažete „multikulturalnost“, prva asocijacija je, sasvim prirodno, severno parče Srbije. Multikulturalnošću se odvajkada diče Vojvođani i, posebno, tamošnja mesta, veća ili manja, u kojima se jednom ulicom ili čak kućom razlegnu po dva, ponekad i tri ili više jezika.
U međuvremenu, jedan gradić na istoku Srbije, a niže Nacionalnog parka Đerdap, mogao je izaći na crtu gotovo svakom (multikulturalnom) vojvođanskom gradu – i u tome odneti pobedu. Kada u Srbiji kažete „Majdanpek“, prva asocijacija je, naravno, rudno bogatstvo. Ali, sredinom 19. veka, kada je ovde otvoren rudnik za eksploataciju bakra, otvorila su se i vrata kulturno-jezičkom šarenilu. Ono je, pak, postalo još jedan znak raspoznavanja ovog kutka Timočke krajine.
U Majdanpek su pohrlili rudari doslovno iz svakog dela Evrope. Od Nemaca i Rusa, Poljaka, Čeha i Slovaka, do Ukrajinaca, Rumuna i Vlaha – svi su postali Majdanpečani i svi su, čekićem za bakrom (a time i trbuhom za kruhom) od Majdanpeka stvorili pravu, multietničku varošicu.
Ali, rudarstvo je u Srbiji još jednom doživelo uspon, i to ’60-ih godina prošlog veka. Time se podigao i drugi talas doseljavanja u Majdanpek, pa je grad ponovo obojen onim kulturno-jezičkim šarenilom.
Nije bilo ništa neobično da vas neko na ulici pozdravi na vlaškom, u školskoj učionici na srpskom, a u gostima na nemačkom. Budući da je mnoštvo kultura značilo i mnoštvo običaja – a potonji su naročito kačili vernike – još davnih godina ih je pod jednim krovom okupio knez Aleksandar Karađorđević.
Knez je, naime, odlučio da se u Majdanpeku sagradi „multikulturalna“ crkva. Ponela je ime Svetih apostola Petra i Pavla, a u njoj su bili dobrodošli svi: i pravoslavci i katolici i protestanti. Podignuta je sredinom 19. veka, a i danas je na neobičnom glasu – u njoj se, kako kažu, krsti i levom i desnom.
U crkvi su se sretali i domaći i strani – oni koji su u Majdanpeku živeli i oni koji su dolazili da rade. Međutim, jedna specifična etnička grupa je u njemu ostavila (još) jedan specifičan trag i time prećutno propisala kako ćete se obratiti svom prvom komšiji.
Onomatopeje, brzalice i(li) porodična zaostavština?
Kada negde u Srbiji kažete „Gm“, to bi se u 99% slučajeva protumačilo kao da ste izrecitovali registarsku oznaku Gornjeg Milanovca. Ali, kada negde u Majdanpeku kažete „Gm“, u 99% slučajeva bi ljudi počeli da se okreću za vama. A u 99% slučajeva bi to bio neki Dragan, naviknut da se odaziva kada ga oslove po nadimku.
Razni Dragani verovatno ne bi bili suviše zbunjeni, što se ne bi moglo reći za nekoga ko ne poznaje ovu neobičnu „znamenitost“ Majdanpeka. A ovaj grad, naime, ima posebnija pravila glede skraćenica. Gaga, Miki ili Nidža su ovde potpuno aut, ali su zato Gm, Kka ili Muš sasvim na mestu.
Da bi ih razumeo neko ko u ovom gradu nije domaći, morao bi da prelista nezvaničnu majdanpečku istoriju. A ona veli da su nadimci ovde uglavnom dvoslovni ili troslovni, pa bi neupućenima bilo teško da ih povežu sa (pravim) imenom.
Osim Gm-a, Muš-a i Kka-a, u Majdanpeku se daju čuti i oslovljavanja poput Bz, Ck, Mc, Lta, Zdš ili Sta. Neobične rečce, nalik na zamršene brzalice, potekle su od Vlaha, inače domaćih u Istočnoj Srbiji.
Formalno, Vlasi se u Opštini Majdanpek smatraju manjinom. Popis iz 2011. godine veli da ih je tada bilo 13%, a u celoj Srbiji oko 35.000. Ipak, specifične nadimke su vremenom prisvojili i Srbi i tako stekli jedinstvene znakove raspoznavanja.
Pošto je Vlaha u Majdanpeku bilo vekovima unazad, tako i specifični nadimci broje više generacija. Pritom uopšte ne moraju asocirati na ime, pa za jednog Zdš možete saznati da se zove Nikola, za Bz da je kršten kao Dragan, a za Gm da su ga roditelji nazvali – takođe Dragan.
A ako poneki nadimak zazvuči kao onomatopeja, to je zato što to ponekad i jeste slučaj. Nekome bi „Ck, ck, ck“ zazvučalo kao startovanje motora, Zdš kao udarac u bubanj, Muš kao „mumlanje“ bas gitare i Bz kao zujanje muve. Ipak, većina majdanpečkih nadimaka ima i pripadajuću im genezu: da li kao izvedeni iz prezimena, vlaškog jezika ili omaški u izgovoru. Pošto je vlaški jezik ionako teško razumeti (ponekad i onima koji stanuju Vlasima u komšiluku) greške u izgovoru nisu tako retke. Tim pre su nadimci još specifičniji, pa bi se lako prepoznalo odakle su njihovi nosioci.
Slučajne zabune i poneka prednost majdanpečkih nadimaka
Iako su toliko karakteristični za rudarski gradić i okolinu, majdanpečki nadimci za sada nisu deo zvaničnog folklora. Nema ih ni u jednoj knjizi, dokumentu ili naučnom radu, niti su se njima potanko bavili lokalni etnolozi. Ostali su mahom u usmenom predanju njihovih vlasnika, koji su imali decenije i decenije da se sažive sa njima.
Majdanpečanima zbog toga i nisu toliko posebni, pa će se pre odazvati na „Zdš“, „Bz“, „Gm“ ili „Sta“ nego na krštena imena. Ipak, mali nesporazumi su i dalje česti – pošto se nadimci po pravilu prenose s kolena na koleno, jedan Gm katkad nije načisto sa tim da li neko misli na njega, njegovog oca, brata ili strica.
A ako se nekoliko Gm-a nađu zajedno, na jedan povik po nadimku će se svi đuture okrenuti. Oslovljavanje po pravom imenu je više izuzetak nego pravilo, pogotovo među porodicom i bliskim prijateljima.
Ova praksa je ranije bila zastupljenija u selima oko Majdanpeka (poput Leskova, Blizne, Vlaove i Rudne Glave), te se događa da cela porodica ponese isti nadimak. Ponekad se to ispostavi i kao prednost: ako nekome, primera radi, zatreba hitna pomoć, dotična će tačno znati u čiju kuću treba da ode – dovoljno je da se pozivalac predstavi sa dva ili tri prepoznatljiva slova.
Vremenom su se nadimci preselili u grad i postali deo svakodnevice. Na tome je, osim vlaškog jezika, zahvaliti i razvoju Majdanpeka kao rudarskog grada. U međuvremenu, nosioci pojedinih nadimaka su se toliko sa njima saživeli, da će na trenutak zaboraviti svoja prava imena. A osim nadimaka izvedenih iz prezimena, zadese se poneka po ugledu na životinje.
Reč(ca) „Mc“ na vlaškom znači mačka, pa ako neko nosi prezime Matić ili nadimak Mačkić, Vlasi bi ga „prepevali“ kao Mc. Mogu se sresti i nadimci kao što su Puj i Gć, a na vlaškom – pile i prase. A ako se iko može pohvaliti neuobičajenom porodičnom tradicijom, Majdanpečani će to učiniti nadimcima koje su im ostavili njihovi stari.
Nastaviće se...
Foto: - panoramio
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
