Javna tajna veli, iza svakog uspešnog muškarca stoji jaka žena. Javna je tajna i da to nije tek bilo koja žena, a ti uspešni muškarci je često nazivaju „majkom“ – čak i kada se sami dokažu kao najveći i najgenijalniji, kao što se svojevremeno dokazao Mihajlo Pupin. A iza imena kome kapu skidaju i Srbija i svet, takođe je stajala hrabra majka: Olimpijada Pupin.
Da ste pitali velikog Pupina kome duguje svoju veličinu, bez sumnje bi bio pun hvale za ženu koja ga je odgajala. Od nje je nasledio mnogo – i razboritost i skromnost, bez da i on ikada zaboravi njenu veličinu. Olimpijada, doduše, nije bila žena od nauke, ali ko kaže da o veličini govori samo broj naučnih patenata?
Ipak, zavredela je Pupinova mati da se nađe i u knjizi „Znamenite žene Srbije“. Mihajla je smatrala „darom od Boga“ i čvrsto verovala da će baš on zadužiti naučni svet. Mihajlo ju je, pak, smatrao jednim od najmudrijih učitelja, iako je učio od žene koja nije umela ni da čita ni da piše.
Lepotica izvan stereotipa
Nije ni bilo mnogo izbora za žene koje su živele početkom 19. veka. Olimpijada Pupin je rođena 1814. godine, kada su se školovana deca mogla izbrojati na prste. Pošto je rođena pre više od dva stoleća, trebalo je vremena i da se istoričari usaglase oko mesta njenog rođenja.
Dugo se smatralo da je to bilo kraj Ohridskog jezera, te da se Olimpijada kao mala sa roditeljima doselila u Opovo. Međutim, crkvene knjige vele da je već bila rođena u Banatu, iako joj porodica jeste poreklom sa Ohrida.
Opovo je, pak, bilo malena varoš. Olimpijada je u toj maloj varoši slovila za izrazito lepu devojku, a sreću da takvu devojku oženi imao je Konstantin Pupin iz Idvora. Tadašnji običaji su još nalagali i da se parovi venčaju u mladinom selu, a Olimpijada i Kosta su ubrzo prešli u Idvor.
Novopečena supruga Konstantinova imala je i drugih vrlina osim lepote. Po tome je bila gotovo tipičan (ženski) predstavnik svog vremena: neobično je držala do moralnih normi, slovila za vrlo pobožnu, a iako bez dana škole, nije bila tek još jedna dama ograničenih vidika.
Po tome je pomalo i odudarala od stereotipa tako ustaljenih u malim varošima. Kao što je štovala lica sa crkvenih ikona, tako je cenila i učenjake i knjige. Ne čudi stoga njeno poštovanje prema Svetom Savi koji je upravo držao do pismenosti i znanja. A osim ove neostvarene želje – da se školuje i uči – Olimpijada je imala još jednu: da ona i njen suprug najzad dobiju naslednika.
Foto: Project Gutenberg-Olimpijada Pupin
Znanjem do večne slave
Dugo je trebalo da se u domu Pupinovih začuje bebin plač. Pre nego što će dobiti dečaka, Kosta i Olimpijada su imali nekoliko mrtvorođene dece. No, tim pre je i radost bila veća kada se 1854. godine rodio Mihajlo.
Olimpijadi su od svih naslednika ostale još tri kćerke. Istoričari će o njoj zabeležiti da je bila stub porodice Pupin, te da joj je ostala još jedna velika želja: da Mihajlo uči iz svih onih knjiga koje su njoj bile uskraćene.
Tako ga je i vaspitavala, usađujući mu ljubav prema nauci. Znala je reći da se oseća „slepa kod zdravih očiju“, pa su joj zato oči katkad umele biti stroge. Nije dozvoljavala sinu da se obeshrabri, jer „znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život pun večne slave“.
Tako je bodrila sina da odabere drugačiji put. Toliko je bilo toga što se imalo naučiti, i to mnogo dalje od Pančeva gde je Mihajlo pošao u školu. A ovaj je, kao svako vaspitano čeljade, verovao majci na reč – ipak je ona bila mudrija i otvorenog pogleda na svet.
Štaviše, Pupin, koji je školovanje nastavio u Evropi i Americi, o toj Americi je slušao upravo od svoje majke. Ali, ta majka je sa njim prošla i kroz one teže trenutke.
Jedan od takvih beše kada je Mihajlo morao da napusti Pančevo. Zbog saradnje sa pokretom Omladine srpske njegovo školovanje je bilo pod znakom pitanja. Nastavio ga je, između ostalog, u Pragu, bar dok mu nije zapretila i finansijska kriza. Konačno, uspeo je otići i na Kembridž, koji je podsećao na hram u kome, umesto crkvenih ikona, stoje „slike svetaca nauke“.
Tim rečima je Olimpijada ispratila Mihajla na univerzitet preko okeana. Ako već ona nije znala da čita i piše, mogla je makar toliko da se moli za svoga sina.
U tome je bila još predanija kada je Mihajlo prvi put pošao u Ameriku. Nije bila mala stvar otići na drugi kontinent, bez obzira na to što je kročio među sebi slične – ljude koji su zahvaljujući nauci menjali svet. Međutim, jače od Mihajlovog straha je ipak bilo saznanje da će time uslišiti i majčine želje.
Foto: Project Gutenberg-Pravoslavna crkva u Idvoru
„Vredelo je biti majka Olimpijada...“
Veći od straha i sumnje bio je i trenutak kada je Pupinu najzad uručena diploma Univerziteta Kolumbija. Ako je postojao neko ponosniji od njega, bila je to ona mudra i razborita majka. Takav se ponos najiskrenije mogao pokazati suzama, koje Pupinova mati nije mogla da krije.
Mihajlo je iz velikog Njujorka bezmalo dotrčao u maleni Idvor, samo da bi podelio radost sa svojim „najboljim učiteljem“. Čak i tako iskićen priznanjima i akademskim počastima, nije krio da se pred majkom osećao manji od makovog zrna. I dokle god je Olimpijada bila živa, o njoj je slušao gotovo svako ko ga je poznavao.
Mihajko je njoj uvek govorio sa neizmernim poštovanjem. Majka je bila njegov najmudriji savetodavac – možda jeste bila bez dana škole, ali je ostala britkog uma i kada je načela osmu deceniju. Sinu nije zamerala ni na tome što izbegava da se vrati u Srbiju, jer „Idvor ionako nije prijatno mesto za bilo koga ko želi da razmišlja“ – napisala mu je u jednom pismu.
Godine 1886., Pupina je dočekalo još jedno pismo – ovoga puta od sestre, sa vešću da mu je mati preminula. Jedno je bilo ispuniti joj želje za života, ali Mihajlo se osećao dužnim i da je sačuva od zaborava.
Tako je zaživela fondacija posvećena uspomeni na Olimpijadu Pupin. Još tri decenije je trebalo i da Srpska akademija nauka obnaroduje da će svi prihodi biti namenjeni siromašnoj deci Stare Srbije i Makedonije.
To su bila deca kojoj bi siromaštvo inače uskratilo ono što je Olimpijada silno želela – da ne ostane „slepa kod zdravih očiju“. A osim Mihajla koji joj je posvetio i svoju životnu biografiju, lepe reči o njegovoj majci su ostale i među „Znamenitim ženama Srbije“:
„Vredelo je biti majka Olimpijada, kada se imao sin koji se zvao Mihajlo Pupin, sazdan od brige i pažnje, poštovanja i ponosa sa takvom majkom.“
Naslovna fotografija: Wikipedia/Gmihail
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
