Može biti da je samo mit ili da još nema tog srećnika koji se ovajdio od traganja, ali priča o blagu ispod jednog vojvođanskog brega izrodila je teorije da ga je zaista i bilo. A pošto je zakopano još u davnom 5. veku, pitanje je da li bi ga danas iko i našao.
A sakrio ga je, glavom i bradom, ozloglašeni Atila Hunski. Zbog toga je Titelski breg verovatno dobio najviše publiciteta, iako bi mogao progovoriti o događajima mnogo starijim od moćnog kraljevstva Huna. Osim varvarskih plemena, ovde su još dolazili i naučnici, zaljubljenici u prirodu, izletnici željni odmora, a malo ko se nije uverio u to da se sa ovog mesta pruža najlepši pogled na susedni Banat i Srem.
Na vrh brda – ravnica: zbog čega Titelski breg nije kao svi ostali bregovi?
Uprkos imenu ucrtanom u mape, uzvišenje pored istoimenog gradića u jugoistočnoj Bačkoj nije sasvim tipičan breg. To će primetiti svako ko mu se približi, kada pred njim namah izroni „zid“ nalik litici.
Pomalo nekarakterističan za ravnicu, Titelski breg se čini kao da mu je jedna strana doslovno prepolovljena. Sama litica i nije previše visoka (oko 128 metara), a na vrhu joj se, umesto „pravog“ vrha, ponovo pruža ravnica. Ako se do ivice, pak, dospe iz suprotnog pravca, malo ko bi pre toga uopšte i pomislio da se nalazi na brdu. Ravna poput ploče, i ova uzvišica podseća na tipičan vojvođanski pejzaž – duž nje se prostiru plodne oranice, sa tek nekoliko nasumično raštrkanih vikendica.
Ovaj neobičan reljef otkriva da je, zapravo, reč o jednom od najstarijih uzvišenja u Vojvodini. Procenjuje se da je nastalo još pred kraj paleolitskog doba, navejavanjem rastresite glinovite stene žućkaste boje. U rečniku geomorfologa, Titelski breg se još naziva i lesnom zaravni, a još interesantnije je i to što je u pitanju jedino uzvišenje u inače ravnoj i prostranoj Bačkoj.
Otkuda usred Vojvodine ostrvo, i kako je kutak kraj Titela sakrio Atilino blago?
Arheolozi su o njemu više počeli saznavati u drugoj polovini 19. veka. Pokazalo se da je ova uzvišica jedinstvena i u celoj zemlji – jedino se ovde može uočiti najviše slojeva fosilne zemlje. Drugim rečima, sve što se na zemljinom tlu dešavalo unazad 600.-650.000 godina, nataloženo je u nepunih 130 metara „prepolovljenog“ brega.
S obzirom na dugovečnost brega kraj Titela, čini se da ni blago Atile Hunskog nije jedino koje ovo mesto skriva. Danas se za Titelski breg kaže da se nalazi na tri reke i dva ušća: sa severa ga je delom zaogrnula Tisa, sa juga Dunav, dok iz pravca Zrenjanina do njega dotiče Begej.
Nešto niže od ušća Begeja u Tisu, sastaju se i Tisa i Dunav. Zbog svog neobičnog položaja, često se govori i da Titelski breg izgleda kao da se nalazi u delti. Uz to je, pretrpevši hiljade godina evolucije, nekada nalikovao i ostrvu – i to u vreme Atilinih pohoda na Balkansko poluostrvo, kada je vođa Huna postao najveći neprijatelj Istočnog i Zapadnog rimskog carstva.
Kako je Tisa u to vreme proticala severnom, a ne istočnom stranom, uzvišica je bila opkoljena rekama i rukavcima. Rimljani su na ovom mestu izbegavali da prelaze Dunav, te je i blago, ukoliko je zaista ovde skriveno, bilo bezbedno od znatiželjnih tragača.
U međuvremenu, donekle su ostali skriveni i bedemi Titelske tvrđave. Tačnije, osim nekoliko kamenih blokova, teško da se i može prepoznati da je od nje išta ostalo. Tragovi svedoče da je sagrađena još u 10. veku, kada je na uzvišici nastao i manastir za koji se smatra da je u ovom delu Vojvodine bio centar pismenosti. Ipak, trpevši iznova napade Turaka, a zatim i razaranja u austrijsko-turskim ratovima, tvrđava nakon Karlovačkog mira 1699. godine više nije obnavljana.
*Naslovna fotografija: Depositphotos/Nedomacki
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
