„Čistoća je pola zdravlja“, veli dobro znana narodna umotvorina. U novijem, modernom svetu još se veli da sapun i voda čuvaju od svakojakih pošasti – bakterija i virusa, na primer. Medicina nas je naučila i da ove pošasti okrivimo za incidente poput epidemija, ali su lekcije tog tipa nekada davno delile (mnogo) starije generacije.
A one su poznavale drugačiju vrstu nauke: stare legende i mitove, u kojima su epidemijama pripomagale pojave ljudskog obličja. Takva jedna pojava, kojoj se na teret stavlja da je sejala crnu smrt, bila je i jedna od ozloglašenijih. Ime joj je bilo Čuma, a sa njom nipošto nije valjalo imati posla.
Ne bi se dobro proveo ni onaj ko izgovori Čumino pravo ime. Zato joj je slovenska mitologija zabeležila još dva: kuma i tetka, a tako joj se odmilja tepalo iz straha od bolesti. Ipak, s razlogom je izazivala strepnju – pravo ime joj je bila kuga, a imala je običaj da za grehove kažnjava bolešću i smrću.
Etimologija veli i da je reč „čuma“ sinonim reči kuga, za koju se veruje da je poreklom iz nemačkog jezika. Čuma je stoga bila njen slovenski pandan, a u slovenskoj mitologiji je još imala i ljudsko obličje. Osim kada ga nije imala – jer, verovalo se da je mogla biti i nevidljiva, ili da se preobrazi u crnu mačku. A da je kugu nekada davno donosila upravo Čuma, verovalo se dokle god su širom Srbije harale ubojite epidemije.
Zato se njene kazne valjalo dobro čuvati. Tome su strateški služili sapun i voda, čiste ruke i čisti domovi, a u njima čisti sudovi i uredno pometene odaje. Jer, teško onome za koga Čuma nasluti da stanuje u rusvaju i nečistoći.
Ona čije ime se nije smelo izgovoriti
Ako je suditi po ličnom opisu, teško da bi Čuma na prvi pogled izazvala strepnju. Bila je to, kako su je zamišljali, mlada devojka duge kose koju je neprestano češljala, neprestano se umivala i sa mnogo pažnje brinula o higijeni. U drugoj varijaciji na temu obličja to je bila starica u crnoj odeći, koju je narod smatrao za nemilosrdnu i opaku – naročito kada se zaputi u seoske kuće.
Do sela bi, pak, potezala sa kraja sveta, sa mesta koje se nazivalo Čumin vilajet. Čuma je uz sebe uvek nosila i jednu knjigu, a u njoj spisak imena koja je naumila pronaći. Otuda se verovalo da joj se ne treba odazivati, te da je bila naročito uzrujana ukoliko primeti nečiji neuredan dom.
Njene posete su, takođe, po pravilu bile inkognito. Dolazila je isključivo noću, tako što bi sišla sa tavana ili se spustila kroz dimnjak. Zatim je polazila u higijensku inspekciju – da li je dotična kuća cakum-pakum sređena i da li se sudovi cakle. Ako to nije bio slučaj, još više bi ih uprljala tako što ih je grebala dugim noktima.
Zbog toga su ispaštali i aljkavi domaćini. Kako veli nimalo poetično narodno predanje, zaraza se širila dalje uz potencijalnu pretnju da se razbukti u epidemiju. U isto vreme, strah od tetkinih noćnih poseta je ohrabrivao seljane da temeljnije povedu računa o redu i čistsoći, naročito u vremenima kada zaprete epidemije.
Tetkine tajne noćne posete i kobne supermoći
Tako i bi: da bi umilostivili nepozvanu gošću, ukućani su imali spremnu samoodbranu. Sudovi su se redovno prali i domovi sređivali, pripremale su se zdele sa vodom i sapunom (bio je još običaj ostavljati češljeve i beli luk), a sve to ne bi li kuma imala gde da se umije i sredi. Dočeka li je se na ovaj način, verovalo se da će ipak poštedeti ukućane zaraznih pošasti.
Međutim, najviše se strahovalo za slabašne i krhke, za sitniju decu koja su od kuge najviše i stradavala. Narod je verovao da je „tetka“ najpre umela da se navrzne na nejač, te se odomaćila i poslovica koja veli – „nosi kao Čuma decu“. Tako su se, u vremenima kada je učinkovitost medicine bila relativno upitna, tumačile i fatalne posledice zaraznih bolesti.
Imala je Čuma još nekoliko sličnih metoda. Osim šunjanja kroz dimnjake, ponekad bi sa svojom knjigom, kada dođe iz svog vilajeta u selo, prozivala imena sa onog svog spiska. Pritom, taj ko nije na spisku nije imao čega ni da se plaši. Ako, pak, uzme nevidljivi oblik, mogao ju je videti samo neko ko je subotnjak – tačnije, osoba čiji je dan rođenja padao u subotu. Subotnjacima su se inače pripisivale natprirodne moći, koje su im dozvoljavale da svojim očima vide demone poput Čume.
U ponekim delovima Srbije, Čuma je umesto knjige nosila zemljanu posudu sa strelama. Kada bi naumila da ih odapne na svoje žrtve, retko ko je uspevao da se izmakne. Čumine strele su takođe bile fatalne, pa bi svi ustreljeni po pravilu oboljevali od kuge.
Postojao je ipak i trik: uspe li neko da joj ukrade posudu i strele, neustrašiva tetka bi izgubila svoju moć. U tom slučaju više niko ne bi stradavao od kuge. Nevolja beše u tome što bi to retko kome uspelo – naime, verovalo se da Čumi nije mogla presuditi ljudska ruka. Mogli su je jedino ubiti crni pas ili vo, te je imala razloga da ove žiotinje zaobilazi u širokom luku.
Kako su nas od kuge štitile košulje i braća blizanci
Uprkos njenim fatalnim moćima, bilo je još načina da se samoodbrani od Čume. U te svrhe su se oko sela orale brazde, ali su to, po verovanju, morala činiti dva brata blizanca koja bi upregla dva crna vola. Pritom su i volovi morali biti blizanci, te bi tako ova četvorka izorala magičan krug u koji Čuma nije mogla da uđe.
Još jedan vid samoodbrane bila je takozvana Čumina košulja. Nju bi, pak, skrojilo 9 nagih žena, koje su tokom tajnog rituala bile okrenute ka vatri. Nagost se podrazumevala iz posebnog razloga: verovalo se da je jedino naga osoba u potpunosti povezana sa prirodom, te da je nago telo imalo natprirodne moći.
U nadi da će ga to zaštititi, narod se potom provlačio kroz iskrojenu Čuminu košulju. Sudeći po istorijskim beleškama, čak je i knez Miloš Obrenović verovao u ovaj magičan ceremonijal. Naime, kuga je u Kneževini umela da preraste u ozbiljan problem – naročito s prve polovine 19. veka, i to pretežno zbog diskutabilne higijene.
Dogodilo se da je takva jedna epidemija izbila 1837. godine u Jagodini. Knez Miloš je tada i sam naložio da se skroji Čumina košulja, a zatim se sa njim na čelu kroz nju provukla kneževa porodica i vojska. Ipak, ovo još behu vremena u kojima nas o samoodbrani od sličnih pošasti još nije učila (savremena) nauka. Dvestotinak godina kasnije, nemilosrdna Čuma i njene pogubne moći gotovo su potpuno zaboravljene, a od rituala, verovanja i strepnji su ostale tek živopisne mitske priče.
Naslovna fotografija: Image by freepic.diller on Freepik
VILA BOROVA I AGENCIJA MIROS
